Predlog novog statuta grada: Ukidaju se opštine koje su postojale samo na papiru

Kako napominje, nakon održane javne rasprave, Gradsko veće je utvrdilo Predlog statuta i dostavilo ga Skupštini grada. Sada se čeka mišljenje Ministarstva, a krajnji zakonski rok za usvajanje statuta je 28. mart.

Novi statut, po Đurićevim rečima, ukinuće dve opštine, Novi Sad i Petrovaradin, koje su od 2008. godine postojale samo na papiru, pošto uslov za status grada više nije broj opština. Kako navodi, procenjeno je da bi više opština bilo skuplja opcija za Novi Sad zbog potrebe novih zapošljavanja u gradskoj upravi.

– Novina je da se, osim Skupštine grada, gradonačelnika, Gradskog veća i gradskih uprava, kao organ Grada navodi i Pravobranilaštvo grada, što je u skladu sa Zakonom o pravobranilaštvu. Novi Satut će precizno urediti i javnu raspravu i uvesti u proces javno slušanje. U Predlogu statuta, kada je reč o neposrednom učešću građana u ostvarivanju lokalne samouprave, preciziran je broj građana potreban za punovažno pokretanje građanske inicijative: pet odsto umesto dosadašnjih najmanje deset procenata, što bi trebalo da doprinese uspehu pokretanja građanske inicijative – navodi Milan Đurić neke od predloženih izmena. – Između ostalog, Predlog statuta usaglašen je sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i predviđeno je da od sada načelnik gradske uprave za svoj rad i rad gradske uprave odgovara Gradskom veću, kao organu koji ga postavlja, a ne i Skupštini grada, kao što je bilo do sada regulisano.

Nacrt statuta uređuje i rad Saveta za međunacionalne odnose kao skupštinskog tela, koje daje mišljenje za imena ulica i delove naseljenih mesta.

– Novina je i da se za dodeljivanje zvanja „počasni građanin“ pribavlja prethodna saglasnost ministarstva nadležnog za poslove lokalne samouprave, a prethodna saglasnost nadležnog organa Autonomne Pokrajine Vojvodine je neophodna kod utvrđivanja praznika grada, kada se praznik utvrđuje posebnom odlukom Skupštine grada – kaže Đurić.

On ukazuje na to da statut utvrđuje osnovna prava i dužnosti odbornika, koja će biti bliže razrađena Poslovnikom Skupštine grada. Poslovnik će od sada određivati i broj, izbor, prava i dužnosti predsednika i članova radnih tela Skupštine, što je do sada bilo u Statutu grada.

– Osim do sada predviđenih prava odbornika, predloženo je i novo pravo da obavezno bude redovno obaveštavan o svim pitanjima od značaja za obavljanje odborničke dužnosti. Za blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih spisa, podataka i informacija predviđena je odgovornost sekretara Skupštine grada. Takođe je predviđena i odgovornost načelnika gradske uprave za pojedine oblasti, ukoliko se obaveštenje, traženi podatak, spis i uputstvo odnose na delokrug i rad gradske uprave za pojedine oblasti – objašnjava Đurić.

Kako naglašava, Zakon o lokalnoj samoupravi doneo je bolje utvrđivanje nadležnosti mesnih zajednica i njihovog odnosa s ostalim nivoima vlasti, kao i bolji nadzor nad radom saveta mesnih zajednica.

– U Predlogu statuta se preciznije određuje krug ovlašćenih predlagača za osnivanje, ukidanje ili promenu područja mesne zajednice, uz značajno definisanje uloge građana u tom postupku, jasno i potpuno definiše sadržina odluke o mesnim zajednicama, uređuju pitanja vezana za izbor i mandat saveta MZ – osnovnog predstavničkog organa građana na području MZ, kao i delokrug rada saveta, propisuju razlozi za raspuštanje saveta, postupak za donošenje odluke o raspuštanju saveta, kao i način obavljanja tekućih i neodložnih poslova do konstituisanja novog saveta, precizira da saglasnost na finansijski plan MZ daje gradska uprava nadležna za poslove mesnih zajednica, uređuju oblici i način nadzora nad radom i aktima MZ. Predloženo je da Skupština grada pokreće postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta MZ ako smatra da taj akt nije u saglasnosti s Ustavom i zakonom, uređuje postupak utvrđivanja saglasnosti opšteg akta MZ sa Statutom ili drugim opštim aktima Grada i obustavljanje finansiranja aktivnosti MZ u kojoj se novac ne koristi u skladu s finansijskim planom, što je od izuzetnog značaja za njihov rad – kaže Đurić.

Osim definisanja uloge Skupštine grada kao najodgovornije u raspolaganju gradskom imovinom, Đurić ističe unapređenje procesa javne rasprave.

– Novinu u Zakonu o lokalnoj samoupravi predstavlja propisivanje obaveze nadležnog organa da na internet prezentaciji Grada, odnosno na drugi primeren način, obavesti javnost da je otpočeo rad na pripremi propisa koje donosi Skupština grada pa je takva odredba sadržana u Predlogu statuta. Osim obavezne javne rasprave, Predlogom statuta je predviđena mogućnost da se javna sprovede rasprava ukoliko to zahteva predlagač akta, trećina odbornika ili to predloži najmanje 100 građana s biračkim pravom na teritoriji grada. Predlogom statuta uređen je postupak organizovanja i sprovođenja javne rasprave. Značajno je propisivanje obaveze objavljivanja javnog poziva za učešće u javnoj raspravi, programa sprovođenja rasprave i nacrta akta koji je predmet javne rasprave. Takođe je predviđena obaveza nadležnog organa da o sprovedenoj raspravi sačini izveštaj koji obavezno sadrži sve predloge i sugestije iznete na javnoj raspravi i stavove nadležnog organa o tim predlozima s obrazloženjem razloga za njihovo prihvatanje, odnosno neprihvatanje, kao i određivanje da se izveštaj objavljuje javno. Predlogom statuta predviđeno da je organ nadležan za utvrđivanje predloga akta dužan da prilikom utvrđivanja predloga vodi računa o predlozima i sugestijama datim na javnoj raspravi – zaključuje član Gradskog veća za upravu i propise Milan Đurić.       

Važeći Statut Grada Novog Sada usvojen je još 2002. godine, menjan je 2008. godine i iste godine sačinjen je i njegov prečišćen tekst. Zakon o lokalnoj samoupravi je izmenjen i dopunjen u junu mesecu  2018. godine. Zakonom su obavezane jedinice lokalne samouprave da u određenom roku usklade sa Zakonom svoje statute i druge opšte akte.

- Od 2008. godine doneti su i novi, odnosno novelirani su zakoni kojima su uređena pojedina pitanja od značaja za rad i funkcionisanje lokalne samouprave: Zakon o javnoj svojini, Zakon o pravobranilaštvu, Zakon o planskom sistemu RS, Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakon o javnim preduzećima, Zakon o komunalnim delatnostima, Zakon o putevima, Zakon o vodama, Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, Zakon o sportu, Zakon o mladima i drugi. To je uslovilo potrebu usklađivanja odgovarajućih rešenja sadržanih u Statutu Grada Novog Sada i sa tim zakonima - navodi Milan Đurić.

S. Krstić