ПОТРОШАЧКО ЋОШЕ Шишање за свачији укус и џеп

Фото: у фризерском салону Фото: дневник.рс

Велика понуда фризерских салона пружила је Новосађанкама могућност бирања, како цена, тако и услуга. Цене у појединим салонима се веома разликују, у зависности од концепта и циља салона.

Доказ томе је услуга шишања, која може коштати од 150 до 1.000 динара. У појединим салонима у центру за шишање потребно је издвојити око 600 динара, док прање косе и шишање заједно кошта 700 динара.

За услугу прања, шишања и фенирања потребно је издвојити од 750 до 1.500 динара. Често цена фризерске услуге зависи и од дужине косе, па је тако за кратку потребно издвојити и неколико стотина динара мање. Једна од најчешћих услуга за које се Новосађанке свакодневно одлучују је фенирање, за коју често издвајају око 500 динара, али и више, зависно од салона.

За услугу прања, шишања и фенирања потребно је издвојити од 750 до 1.500 динара

Осим уобичајених цена, поједини власници фризерских салона, као и сами фризери, одлучили су да веома ниским, илити „социјалним” ценама, привуку муштерије, које касније, својом квалитетном или лошом услугом задрже или изгубе. Тако се на неким салонима могу видети акцијске цене којима привлаче велики број муштерија које за фенирање морају да издвоје од 100 до 250 динара.

Услуга шишања у таквим салонима кошта око 200 динара, док за фарбање треба издвојити око 300. Како сазнајемо, салони с таквом акцијском понудом су често крцати, док постоји и она друга група жена које никада не би дозволиле да им неко мења косу за толики износ због изражене сумње у квалитет услуге.

Што се тиче свечаних фризура, цене и те како варирају у зависности од одабране фризуре, па тако могу коштати од 1.500 до 3.000 динара. За сада популарни балејаж жене које имају дугу косу издвајају око 6.000 динара, док стављање праменова кошта око 1.500. За мини-вал потребно је око 2.000 динара, док фарбарање кошта од 1.700 до 2.000, у зависности од салона и тога ко купује фарбу.

Током разговора с Новосађанкама, закључили смо да им је веома битно да имају свог фризера ком верују и да им у том случају није проблем издвојити већу суму новца. С друге стране, појединим муштеријама није толико битно ко ће им и на какав начин скратити косу па им се шишање за 200 динара чини као сјајна прилика за уштеду.

К. И. И. и С. К-ч

АНКЕТА: КОЛИКО ЧЕСТО ИДЕТЕ КОД ФРИЗЕРА?

	Марија Никшић, студенткиња: – Идем пет пута годишње и најчешће идем ради шишања. Моје другарице често иду да би се фарбале или шишале. Знам да је у Новом Саду доста скупље у односу на Сремску Митровицу, одакле сам ја. До сада нисам имала негативних искустава у Новом Саду што се фризера тиче.
	Светлана Милојковић, пензионерка: – Идем код фризера кад имам пара, и то углавном ради шишања и да би се коса обликовала. Имам свог фризера и не мењам га често, него на неки дужи период. Има добрих фризера у нашем граду, ипак је Нови Сад град који располаже заиста шароликом понудом.
	Јелена Мандић, студенткиња: – Углавном три пута годишње идем код мог фризера да бих се ошишала. Веома је битно имати свог фризера ком верујеш па тако и ја свог не мењам. Велика је понуда фризера у Новом Саду, а видим да се цене разликују од салона до салона тако да све зависи од пружене услуге.
	Маша Марић, патронажна сестра: – Код фризера идем једном годишње, и то само ради шишања јер се не фарбам и имам коврџаву косу. Имам своју фризерку и њом сам веома задовољна и не мењам је јер из искуства знам да kovryavu косу не зна свако да ошиша, а ценом сам задовољна.