ПОТРОШАЧКО ЋОШЕ: Припреме за крсну славу

Пошто се тада породица и пријатељи традиционално окупљају за једним столом, хране и пића мора бити довољно за све, а сервирање и укус су такође брига коју осећамо при припреми. 

Екипа „Дневника” питала је Новосађане шта мисле о припремању славе, као и да ли поштују традицију и обичаје. Уколико датум славе пада у среду, петак или за време поста, суграђани се труде да је прославе посном трпезом. Крсна слава се, по обичају, слави код куће и није пригодно одлазити у ресторане и кафиће, а у зависности од броја гостију и величине дома, некада се слави неколико дана узастопно, да нико не буде изостављен. Они који славе посну славу тврде да, осим што је компликованија за припрему, више оптерећује кућни buyеt, и то највише због цене рибе, коју је најпре тешко пронаћи у том периоду због потражње, али и њена припрема изискује пропратне ђаконије које доста коштају, а при том захтевају више времена и труда.

Све мање домаћинстава купује и самостално пече прасетину или јагњетину, што због недостака времена, што због мањка простора или потребног знања за то. Добра алтернатива су печењаре које нуде свеже печено месо у више наврата сваког дана, а могућа опција је однети већ купљено прасе или јагње на услужно печење. Цена печене прасетине је од 1.300 до 1.550 динара килограм, док је јагњетина нешто скупља и килограм кошта између 1.700 и 1.990 динара.

Цена гриловане пастрмке је 1.198 динара килограм, а скуше 799. Шницле шарана пржене у фритези коштају 1.290, док килограм ослића стаје 895 динара. Услужно печење рибе такође је могуће и кошта између 200 и 400 динара. Килограм живог шарана кошта 449, очишћене пастрмке 625, а сома 850 динара. У свакој рибарници могуће је пронаћи и комплет рибе за чорбу по 500 до 600 динара.

Д. Андулајевић

АНКЕТА: ШТА ПРВО КУПУЈЕТЕ КАД ПРИПРЕМАТЕ СЛАВУ?

Дијана Тривуновић, медицинска сестра:

– За славу су заиста неопходни свећа, кољиво и славски колач. Сама припрема хране је важна, с обзиром на то да имамо много гостију, те се трудим да трпеза буде разноврсна. Славимо мрсну славу, и олакшавајуће је то што смо са села, имамо своје прасиће, па немамо додатни трошак око куповине печења.

Розалија Шофаузер, пензионерка:

– Најбитније је да сви буду задовољни, и да буде довољно јела, поготово оног које моји гости највише воле. Трудим се да храну припремам самостално, да све буде домаћински. Радије ћу направити ситне колаче сама него што ћу их наручити. На столу се мора наћи и погача, жито, орах или јабука.

Борис Пенџић, возач:

– Гледамо да се прилагодимо томе када се слави посна а када мрсна слава. Мислим да је припрема пођеднако захтевна, као и buyеt који је потребно издвојити. Неке неопходне ствари, попут посластица и печења, често наручујемо. Прва асоцијација на славу ми је окупљање породице, а увек се трудимо да сви буду добро угошћени.

Лука Ранисављевић, програмер:

– Не славим славу, али често идем код пријатеља који славе. Прво о чему размишљам је шта ћу понети за поклон, а на домаћину је да организује све да бисмо се осећали лепо. Сматрам да је лакше отићи у печењару и купити месо, или наручити колач. Када је у питању посна слава, избор јела представља највећи проблем.

Н. Албуљ