POTROŠAČKO ĆOŠE: Pripreme za krsnu slavu

Pošto se tada porodica i prijatelji tradicionalno okupljaju za jednim stolom, hrane i pića mora biti dovoljno za sve, a serviranje i ukus su takođe briga koju osećamo pri pripremi. 

Ekipa „Dnevnika” pitala je Novosađane šta misle o pripremanju slave, kao i da li poštuju tradiciju i običaje. Ukoliko datum slave pada u sredu, petak ili za vreme posta, sugrađani se trude da je proslave posnom trpezom. Krsna slava se, po običaju, slavi kod kuće i nije prigodno odlaziti u restorane i kafiće, a u zavisnosti od broja gostiju i veličine doma, nekada se slavi nekoliko dana uzastopno, da niko ne bude izostavljen. Oni koji slave posnu slavu tvrde da, osim što je komplikovanija za pripremu, više opterećuje kućni buyet, i to najviše zbog cene ribe, koju je najpre teško pronaći u tom periodu zbog potražnje, ali i njena priprema iziskuje propratne đakonije koje dosta koštaju, a pri tom zahtevaju više vremena i truda.

Sve manje domaćinstava kupuje i samostalno peče prasetinu ili jagnjetinu, što zbog nedostaka vremena, što zbog manjka prostora ili potrebnog znanja za to. Dobra alternativa su pečenjare koje nude sveže pečeno meso u više navrata svakog dana, a moguća opcija je odneti već kupljeno prase ili jagnje na uslužno pečenje. Cena pečene prasetine je od 1.300 do 1.550 dinara kilogram, dok je jagnjetina nešto skuplja i kilogram košta između 1.700 i 1.990 dinara.

Cena grilovane pastrmke je 1.198 dinara kilogram, a skuše 799. Šnicle šarana pržene u fritezi koštaju 1.290, dok kilogram oslića staje 895 dinara. Uslužno pečenje ribe takođe je moguće i košta između 200 i 400 dinara. Kilogram živog šarana košta 449, očišćene pastrmke 625, a soma 850 dinara. U svakoj ribarnici moguće je pronaći i komplet ribe za čorbu po 500 do 600 dinara.

D. Andulajević

ANKETA: ŠTA PRVO KUPUJETE KAD PRIPREMATE SLAVU?

Dijana Trivunović, medicinska sestra:

– Za slavu su zaista neophodni sveća, koljivo i slavski kolač. Sama priprema hrane je važna, s obzirom na to da imamo mnogo gostiju, te se trudim da trpeza bude raznovrsna. Slavimo mrsnu slavu, i olakšavajuće je to što smo sa sela, imamo svoje prasiće, pa nemamo dodatni trošak oko kupovine pečenja.

Rozalija Šofauzer, penzionerka:

– Najbitnije je da svi budu zadovoljni, i da bude dovoljno jela, pogotovo onog koje moji gosti najviše vole. Trudim se da hranu pripremam samostalno, da sve bude domaćinski. Radije ću napraviti sitne kolače sama nego što ću ih naručiti. Na stolu se mora naći i pogača, žito, orah ili jabuka.

Boris Pendžić, vozač:

– Gledamo da se prilagodimo tome kada se slavi posna a kada mrsna slava. Mislim da je priprema pođednako zahtevna, kao i buyet koji je potrebno izdvojiti. Neke neophodne stvari, poput poslastica i pečenja, često naručujemo. Prva asocijacija na slavu mi je okupljanje porodice, a uvek se trudimo da svi budu dobro ugošćeni.

Luka Ranisavljević, programer:

– Ne slavim slavu, ali često idem kod prijatelja koji slave. Prvo o čemu razmišljam je šta ću poneti za poklon, a na domaćinu je da organizuje sve da bismo se osećali lepo. Smatram da je lakše otići u pečenjaru i kupiti meso, ili naručiti kolač. Kada je u pitanju posna slava, izbor jela predstavlja najveći problem.

N. Albulj