Посађен јасен у спомен на песника и писца Игора Коларова
Поводом Међународног дана књиге за децу јуче је у Каменичком парку посађена још једна садница у знак сећања на наше ауторе за децу. Ове године јасен за недавно преминулог песника и писца за децу Игора Коларова посадио је његов дугогодишњи пријатељ Бранко Стевановић, такође дечји аутор.
Међународни дан књиге за децу, 2. април, обележава се на дан рођења Ханса Кристијана Андерсена, а ово је једанаеста садница за дечјег аутора, у организацији Удружења „Слово“, књижаре „Мала велика књига“ и „Удружења војвођанских учитеља“.
„У последњих годину дана тројица су нас напустила, али одлучили смо се за Игора, јер је он млади писац који је за собом оставио око 15-ак књига. Обичај је да неко од фамилије сади дрво, али успомене су још свеже, а Игоров син мали. Бранко Стевановић је “други” Игор. Заједно су писали и објављивали књиге“ – објаснио је председник Удружења „Слово“ Радмило Мулић.
Уз прозу и стихове из богатог опуса Игора Коларова, које је припремила и извела дечја радио-група заједно са уредницом Дечјег програма Радио Новог Сада Мирјаном Петрушић, јасен је посађен.
„Игор је био човек који је сваку ситуацију могао да претвори у занимљиву причу. Доживео је да, веома млад, убере све најзначајније награде у области књижевности за децу. Између осталог, награду Змајевих дечјих игара за изузетан стваралачки допринос савременом изразу књижевности за младе добио је 2006. године. Случај који је, како рече Милош Црњански, „највећи комедијант“, удесио је да му ту награду уручи Раша Попов. Не само што су обојица „отпутовали“ исте године, него су делили исти болнички кревет“ – оживео је сећања на свог пријатеља песник и писац Бранко Стевановић.
Као што је познато, човек живи док живе сећања на њега, а Игор Коларов, као и сви аутори, и кроз своја дела. Наиме, и током две године борбе с опаком болешћу, радио је и стварао, а од прошле до ове године, испричао је Бранко Стевановић, објављене су још три његове књиге.
„Ово није први јасен који нас двојица заједно садимо. У Банату има једна Основна школа, у Мужљи, која је своје двориште прертворила у алеју песника. Тамо постоје стабла која су садили песници, а 2014. године Игор и ја смо ту посадили један јасен. Ја сам написао кратку песму, а њена последња строфа гласи: ’Сеже јавор до облака, покрај школе, сред алеје, разиграна грана свака, кроз крошњу се Игор смеје. ДовикујеВиди ово, расте дрво јаворово!’ “– додао је Стевановић.
И ово дрво јаворово ће расти и гранати се као што се гранају добри читаоци, добри људи и сви који не дозвољавају да заборавимо наше великане писане речи, поручује песник и писац Бранко Стевановић.
Б. Павковић