Posađen jasen u spomen na pesnika i pisca Igora Kolarova
Povodom Međunarodnog dana knjige za decu juče je u Kameničkom parku posađena još jedna sadnica u znak sećanja na naše autore za decu. Ove godine jasen za nedavno preminulog pesnika i pisca za decu Igora Kolarova posadio je njegov dugogodišnji prijatelj Branko Stevanović, takođe dečji autor.
Međunarodni dan knjige za decu, 2. april, obeležava se na dan rođenja Hansa Kristijana Andersena, a ovo je jedanaesta sadnica za dečjeg autora, u organizaciji Udruženja „Slovo“, knjižare „Mala velika knjiga“ i „Udruženja vojvođanskih učitelja“.
„U poslednjih godinu dana trojica su nas napustila, ali odlučili smo se za Igora, jer je on mladi pisac koji je za sobom ostavio oko 15-ak knjiga. Običaj je da neko od familije sadi drvo, ali uspomene su još sveže, a Igorov sin mali. Branko Stevanović je “drugi” Igor. Zajedno su pisali i objavljivali knjige“ – objasnio je predsednik Udruženja „Slovo“ Radmilo Mulić.
Uz prozu i stihove iz bogatog opusa Igora Kolarova, koje je pripremila i izvela dečja radio-grupa zajedno sa urednicom Dečjeg programa Radio Novog Sada Mirjanom Petrušić, jasen je posađen.
„Igor je bio čovek koji je svaku situaciju mogao da pretvori u zanimljivu priču. Doživeo je da, veoma mlad, ubere sve najznačajnije nagrade u oblasti književnosti za decu. Između ostalog, nagradu Zmajevih dečjih igara za izuzetan stvaralački doprinos savremenom izrazu književnosti za mlade dobio je 2006. godine. Slučaj koji je, kako reče Miloš Crnjanski, „najveći komedijant“, udesio je da mu tu nagradu uruči Raša Popov. Ne samo što su obojica „otputovali“ iste godine, nego su delili isti bolnički krevet“ – oživeo je sećanja na svog prijatelja pesnik i pisac Branko Stevanović.
Kao što je poznato, čovek živi dok žive sećanja na njega, a Igor Kolarov, kao i svi autori, i kroz svoja dela. Naime, i tokom dve godine borbe s opakom bolešću, radio je i stvarao, a od prošle do ove godine, ispričao je Branko Stevanović, objavljene su još tri njegove knjige.
„Ovo nije prvi jasen koji nas dvojica zajedno sadimo. U Banatu ima jedna Osnovna škola, u Mužlji, koja je svoje dvorište prertvorila u aleju pesnika. Tamo postoje stabla koja su sadili pesnici, a 2014. godine Igor i ja smo tu posadili jedan jasen. Ja sam napisao kratku pesmu, a njena poslednja strofa glasi: ’Seže javor do oblaka, pokraj škole, sred aleje, razigrana grana svaka, kroz krošnju se Igor smeje. DovikujeVidi ovo, raste drvo javorovo!’ “– dodao je Stevanović.
I ovo drvo javorovo će rasti i granati se kao što se granaju dobri čitaoci, dobri ljudi i svi koji ne dozvoljavaju da zaboravimo naše velikane pisane reči, poručuje pesnik i pisac Branko Stevanović.
B. Pavković