Породично имање у Kовиљу временом израсло у зоолошки врт
НОВИ САД: Бачки Зоо врт, основан у августу прошле године, настао је из велике љубави према животињама.
Наиме, пољопривредник из Ковиља, Ђорђе Плавшић са својом породицом дуги низ година узгаја домаће животиње, које су на различите начине и из различитих разлога доспевале на његово породично имање.
- Све што видите овде направио сам, пре свега, због себе и љубави према животињама коју сам наследио од оца – каже Ђорђе. – Осим што много волим животиње и имам потребу да их збринем, временом сам препознао и потребу за едукацијом деце о животињском свету, као и њиховом зближавању с природом. Тако сам дошао на идеју да направим специфично место, на ком посетиоци, нарочито деца, осим што могу да виде различите домаће животиње, могу и да их помазе, а потом и науче нешто о њима...
Овај зоолошки врт је по много чему другачији од осталих, па је тако једна од његових карактеристика та што је деци дозвољен директан контакт са животињама. Тако најмлађи посетиоци могу да се друже са препелицом, зецом или кокошком или да јашу понија, а потом и да прођу кроз радионице малог едукативног центра, што опет није типично за оваква места.
Едукативни центар Бачког зоо врта подразумева учионице на отвореном, и укључује три радионице које води Ђорђева партнерка Татјана Којић. Радионице се одвијају петком и викендом од 9 до 17 часова, а свако дете које дође у посету врту, учествује у њима. Премда је у плану проширење врта, али и самог едукативног центра у виду учионица на затвореном, ускоро ће деца моћи и зими да уче, а врт ће и по завршетку лета неометано моћи да дочекује своје госте...
На првој радионици деца имају прилику да науче како изгледају јаја морке, кокошке, гугутке... Када се савлада прва лекција, деца из сандука пуног кукурузовог зрна ваде фигурице животиња, погађају називе истих, уче да препознају звукове које оне испуштају, као и чиме се хране... Трећа радионица подразумева сликање, где деца, након боравка у врту, преносе свој доживљај на папир... Док се деца играју, друже са животињама и уче, родитељи могу да седну на клупе под крошњама дрвећа и пробају неке од домаћих производа као што су сокови од зове, вишње, багрема...
- Посетилаца некада има мање, некада више - каже наш саговорник. - У последње време долазе и школе. Недавно су дошли школарци из Ковиља и одушевили су се вртом и животињама. Осим тога, углавном имамо породичне посете...
Још једна особеност врта је та што су овде своје станиште пронашле искључиво домаће животиње, јер, како сматра наш саговорник, дивљим животињама није место у затвореном простору, већ у природи.
Бачки Зоо врт тренутно броји око 80 животиња, а то су препелице, папагаји, канаринци, камерунске патуљасте козе, коњи, пони и друге.
Различити су начини на које су оне доспевале у ово домаћинство, а један од најчешћих је удомљавањем незбринутих животиња или спасавањем од лоших услова за живот... Неке животиње су поклоњене власнику, па су на тај начин у домаћинство приспели канаринци, холандске белоћубасте кокошке, зечеви... Једном приликом из Деспотова стигао је јарац, а потом као поклон Пољопривредне школе из Руме стигла је и сјарена коза да му прави друштво... Прошле године је са београдског хиподрома у врт пристигла и кобила Лутка. Она се најчешће дружи с кобилом Дуњом, која је ове године напунила 28 година.
Има и оних животиња које долазе саме у госте. Тако је мужјак роде Ђура однедавно стални гост у врту. Он свако јутро овде доручкује, а успут се и освежи на малом зеленом језеру, којим пливају домаће и дивље патке...
Карамела као Пикасо
Магарац Пикасо није једина животиња која је нашла свој спас на овом имању, па је тако и пони Карамела уместо у кланицу доспео управо овде...
- Пони Карамело био је продат на кланицу у Сремску Митровицу - објашњава Ђорђе. - Како је власник кланице желео да га поштеди, контактирао је нас, а ми смо одмах одлучили да га купимо. Прошло је осам година како је са нама...
Како Ђорђе додаје, магарац се по доласку у врт одмах латио воштане боје, те је њушком по баштенском столу почео да слика своје уметничко дело. Тиме је сам себи наденуо име Пикасо.
Ипак, најчешћи начин на који животиње приспевају у ковиљски зоолошки врт јесте добра воља нашег саговорника да их удоми, спасе од лоших услова за живот, болести, па чак и смрти. Тако је овде стигао и магарац Пикасо и врло брзо постао главна звезда врта...
- Пикасо је стигао са једног салаша на ком су животиње живеле у ужасним условима - окрива наш саговорник. - Када нас је контактирало једно удружење за заштиту животиња и замолило да га удомимо, одмах смо пристали. Срећом, није имао велике здравствене проблеме. Морали смо само да му подрежемо копита и да га очистимо од паразита.
Осим поменутих животињских врста посетиоци овде могу да виде и морке, ћурке, холандске белоћубасте и домаће кокошке, мангулице...
Још једна од предности овог зоо врта у односу на остале је та што се улаз не наплаћује, али сваки посетилац има могућност да остави донације у виду хране за животиње или новца.
- Трошкови су велики, али ми смо пољопривредно газдинство које има своју земљу, те их хранимо ониме што сами производимо - открива наш саговорниук, који на бригу о имању одваја дванаест сати дневно. - Људи су све више заинтересовани да донирају новац и храну али и да није тако, ја бих дао све од себе да се побринем за ове животиње.
Осим што су у току радови на проширењу врта, власници ове оазе планирају да у септебру уприличе мултикултурално вече, које ће, несумњиво подићи на ноге Ковиљ, али и окупити све љубитеље животиња, природе и културе на једно место.
- Планирамо да у септембру организујемо догађај који ће окупити аматерске сликаре из Ковиља, глумце и стенд ап комичаре, као и неке рок бендове - открива Ђорђе. - Направићемо и изложбу дечјих ликовних радова, а најбоље ћемо награђивати деца која ће сачињавати жири. Сматрам да ће Ковиљ, у ком се ретко приређују овакви догађаји, доживети велико освежење...
Д. Клашња