Почела берба лаванде на пољу изнад Буковца

Насеље поред Новог Сада постало је популарно последњих неколико година јер многи желе да фотографишу љубичасту парцелу, када лаванда процвета, па су ту  туристи, младенци, они који славе рођендан...

Узгајивача Бранка Швоњу смо затекли у берби цвета лаванда врсте ангустифолија, која је природна сорта. Она се примењује у прехрамбеној и фармацеутској индустрији.

- На горњој парцели где је засађена лаванда од 2012. године налази се врста икс интермедиа гросо, иначе је хибрид и даје више уља. Природна сорта даје много мање уља, али сам је изабрао јер има квалитетније параметре, када се ради дестилација у односу на хибридну. И једна и друга имају своју примену. Хибридна се користи за козметичку и хемијску индустрију. Обе успевају пођеднако добро, захтевају добро тло. Док су биљке младе, захтевају воду, а велики су љубитељи сунца – појашњава Швоња за “Дневник”.

Занимљив је и податак да јој корен иде у дубини до четири метра, тако да старијим биљкама не треба много воде.

Берба цветова лаванде почиње у раним јутарњим сатима. Како Швоња каже, мора се водити рачуна да цвет буде у доброј фази цветања, како би дао што више уља. Управо због тога најпре се бере природна, која је већ спремна за то, док ће такозвано сазревање цвета хибридне лаванде трајати још две недеље.

- Радове почињемо раном зором у пола пет, пет. Радимо до подне. Тренутно сечемо цветове и правимо букете, јер од ове године планирамо да понудимо лаванду и на тај начин. Оно што остане ће ићи у дестилацију и цвет – појашњава Швоња.

Хибридну лаванду Швоња, како каже, складишти на тамно проветрено место где се суши или цвет убацује у дестилатор. 

На парцели где се налази лаванда која је природна биће око два килограма уља, док се на другој већој парцели очекује око 200 килограма уља и бар 300 до 400 килограма цвета.

- Лаванда када је млада мора да се чува од корова. Сада је и видљиво да око млађе лаванде има више корова у односу на ону старију. Мора се наводњавати, а с обзиром на то да је органска, захтева доста физичког посла – појашњава Швоња. 

Каже да је прву лаванду засадио 2012. године, па га наредне очекује јубилеј. Лековито биље га је одувек занимало, па се за узгој лаванде одлучио јер је реч о мањој парцели. Када се томе придода и његово далматинско порекло, ни не чуди зашто се одлучио баш за ову биљку.

- Раније сам правио додатке исхрани на бази меда са лековитим биљем. Једноставно, у том свету сам од малих ногу. Нисам имао велике површине и нисам могао да се бавим ратарством, јер је оно захтевније. Размишљао сам о сорти, па сам се определио за лаванду – каже Швоња.

Поред тога што се лаванда коју производи користи за фармацију, козметику, исхрану, она је и нова туристичка дестинација.

Овде се фотографишу посетиоци из целе Србије, има и Руса који живе и раде у нашој држави. Ту су и они који рекламирају своје производе посредством фотографије лаванде, али су ту и младенци, они који прослављају рођендане, крштења... Како је велики број посетилаца долазио ранијих година, неки су правили велику штету на пољу лаванде, па је сад ту чувар који се брине да до нових оштећења не дође.

- Почели су да у посету пољу лаванде долазе и аутобусима. Прошла година је била ударна и корона је урадила свој део посла. Све је то у реду, док људи уживају и чувају оно што сам радио. Драго ми је што долазе, али, нажалост, има и оних који не чувају и уништавају лаванду, али у сваком житу има кукоља, па тако и овде - каже Швоња и апелује на све посетиоце да приликом фотографисања не оштећују поље и цветове лаванде. 

С. Аничић Илић