Počela berba lavande na polju iznad Bukovca

Naselje pored Novog Sada postalo je popularno poslednjih nekoliko godina jer mnogi žele da fotografišu ljubičastu parcelu, kada lavanda procveta, pa su tu  turisti, mladenci, oni koji slave rođendan...

Uzgajivača Branka Švonju smo zatekli u berbi cveta lavanda vrste angustifolija, koja je prirodna sorta. Ona se primenjuje u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji.

- Na gornjoj parceli gde je zasađena lavanda od 2012. godine nalazi se vrsta iks intermedia groso, inače je hibrid i daje više ulja. Prirodna sorta daje mnogo manje ulja, ali sam je izabrao jer ima kvalitetnije parametre, kada se radi destilacija u odnosu na hibridnu. I jedna i druga imaju svoju primenu. Hibridna se koristi za kozmetičku i hemijsku industriju. Obe uspevaju pođednako dobro, zahtevaju dobro tlo. Dok su biljke mlade, zahtevaju vodu, a veliki su ljubitelji sunca – pojašnjava Švonja za “Dnevnik”.

Zanimljiv je i podatak da joj koren ide u dubini do četiri metra, tako da starijim biljkama ne treba mnogo vode.

Berba cvetova lavande počinje u ranim jutarnjim satima. Kako Švonja kaže, mora se voditi računa da cvet bude u dobroj fazi cvetanja, kako bi dao što više ulja. Upravo zbog toga najpre se bere prirodna, koja je već spremna za to, dok će takozvano sazrevanje cveta hibridne lavande trajati još dve nedelje.

- Radove počinjemo ranom zorom u pola pet, pet. Radimo do podne. Trenutno sečemo cvetove i pravimo bukete, jer od ove godine planiramo da ponudimo lavandu i na taj način. Ono što ostane će ići u destilaciju i cvet – pojašnjava Švonja.

Hibridnu lavandu Švonja, kako kaže, skladišti na tamno provetreno mesto gde se suši ili cvet ubacuje u destilator. 

Na parceli gde se nalazi lavanda koja je prirodna biće oko dva kilograma ulja, dok se na drugoj većoj parceli očekuje oko 200 kilograma ulja i bar 300 do 400 kilograma cveta.

- Lavanda kada je mlada mora da se čuva od korova. Sada je i vidljivo da oko mlađe lavande ima više korova u odnosu na onu stariju. Mora se navodnjavati, a s obzirom na to da je organska, zahteva dosta fizičkog posla – pojašnjava Švonja. 

Kaže da je prvu lavandu zasadio 2012. godine, pa ga naredne očekuje jubilej. Lekovito bilje ga je oduvek zanimalo, pa se za uzgoj lavande odlučio jer je reč o manjoj parceli. Kada se tome pridoda i njegovo dalmatinsko poreklo, ni ne čudi zašto se odlučio baš za ovu biljku.

- Ranije sam pravio dodatke ishrani na bazi meda sa lekovitim biljem. Jednostavno, u tom svetu sam od malih nogu. Nisam imao velike površine i nisam mogao da se bavim ratarstvom, jer je ono zahtevnije. Razmišljao sam o sorti, pa sam se opredelio za lavandu – kaže Švonja.

Pored toga što se lavanda koju proizvodi koristi za farmaciju, kozmetiku, ishranu, ona je i nova turistička destinacija.

Ovde se fotografišu posetioci iz cele Srbije, ima i Rusa koji žive i rade u našoj državi. Tu su i oni koji reklamiraju svoje proizvode posredstvom fotografije lavande, ali su tu i mladenci, oni koji proslavljaju rođendane, krštenja... Kako je veliki broj posetilaca dolazio ranijih godina, neki su pravili veliku štetu na polju lavande, pa je sad tu čuvar koji se brine da do novih oštećenja ne dođe.

- Počeli su da u posetu polju lavande dolaze i autobusima. Prošla godina je bila udarna i korona je uradila svoj deo posla. Sve je to u redu, dok ljudi uživaju i čuvaju ono što sam radio. Drago mi je što dolaze, ali, nažalost, ima i onih koji ne čuvaju i uništavaju lavandu, ali u svakom žitu ima kukolja, pa tako i ovde - kaže Švonja i apeluje na sve posetioce da prilikom fotografisanja ne oštećuju polje i cvetove lavande. 

S. Aničić Ilić