Пливачица Анастасија Миљанић: Није све у победи, има нешто и у резултату

Четрнаестогодишња ученица Анастасија Миљанић из ОШ „Десанка Максимовић” у Футогу од своје треће године је у води и не мисли престати да ниже успехе.

– Одувек сам волела да пливам, а мој почетак је био краул техника – рекла је Анастасија. – Како сам мењала тренере, тако сам испробавала и друге технике, а неко време сам се задржала на прсној. Пре неколико година сам почела да тренирам делфин и остала сам на томе јер, иако ми све добро иде, најбоља сам у делфину. Тренирам у пливачком клубу „Војводина” шест пута недељно, а недељом се одмарам или сам на неком такмичењу.

Како каже, такмичењима на којима је учествовала не памти броја. Пропутовала је целу државу, али се такмичила и у Мађарској, Словенији, Црној Гори и БиХ.

– На такмичењима у Црној Гори сам једини представник Србије, па сам тако и прошле године била у Никшићу, освојивши у три дисциплине прва места, док сам у дисциплини 50 метара прсно била друга – искрена је наша саговорница. – Пливала сам све дисциплине, чак и 1.500 метара у Мађарској и била сам трећа, јер сам се такмичила са старијима, али је то ипак за мене био доживљај, јер сам желела да искусим како је то и да ли могу да издржим. Мислим да ћу поновити. Учествовала сам сваке године на школским такмичењима, па сам тако и ове, на покрајинском такмичењу, пливала 50 метара делфин и пласирала сам се на републичко такмичење, које ће бити одржано у фебруару у Београду. Сада се припремам за то.

Али ако и не освоји медаље, битно јој је да оствари неки резултат, тачније да побољшава своје време. То у њој буди посебно задовољство. Када плива већу удаљеност, каже да јој је само у глави мисао да нема одустајања, те да мора издржати. Такође, један од најстаријих олимпијских спортова позитивно утиче и на психосоматски развој код најмлађих, учећи их одговорности и упорности, а Анастасија каже да је пливање за њу антистрес терапија – ум јој се релаксира, те може трезвеније да размишља.

И. Бакмаз