Пијачни продавци желе да плате порез, али без ремећења начина трговине

По свему судећи, обавезу фискализације неће имати сви, будући да су изузети пољопривредници који нуде своје производе, а како су ту одлуку дочекали накупци, питали смо на Детелинарској пијаци.

– Чим је кренула фискализација на пијацама, ја сам се пријавио и монтирао то што је потребно – рекао је за „Дневник” Љубомир Ђокић, који у понуди на својим тезгама има козметички и слатко-слани програм. – Схватио сам да то мора, па сам желео да имам и неко покриће за свој посао. Не губим ништа, плаћам доприносе за себе. Ипак, мислим да је увести овде фискализацију готово неизводљиво, а временски услови су само један од фактора. Ево и данас је кишица и хладно је време, а то не погодује таквим уређајима. Притом, немамо струју, па користимо касу која је на батерије, те се може десити да се оне испразне у току радног дана, па смо опет у проблему.

Пијачни продавци су углавном усаглашени око проблематике коју са собом носи увођење каса на тезгама. Како кажу, осим временских услова, губи се смисао традиционалног домаћинског односа међу продавцима и купцима.

– Не знам како би то изгледало, када ми радимо у оваквим условима. Зими, рецимо, неки пут не дођемо, а увођењем касе морали бисмо сваког дана, без обзира на време, да се појавимо и упалимо касу, што је апсурдно – прича нам Дамир Миладиновић, који на тезгама у понуди има поврће из своје баште. – На пијаци морате нудити свежу робу, а пред крај дана оно што остане дати и по нижој цени, што је фискализацијом онемогућено. Притом, захтевају на свакој тезги по касу, што је нереално, јер један човек има у закупу и по неколико тезги. Ово је домаћински посао, када неко нема довољно новца, ми му дамо робу јер се знамо, а кроз касу ако провучем цене, нема тог односа поверења између продавца и купца.

У затвореном простору ЈКП „Тржница”, Лазар Ристић продаје домаће пилиће и, како каже, не подлеже Закону о фискализацији. Међутим, рад на пијаци има своје специфичности, те уколико се уведу касе, више не говоримо о пијачној продаји.

– Ти људи раде напољу, имају робу за коју се ценкају, тако да то све мења односе пијачне трговине – објашњава Ристић. – Они се не залажу за то да не плаћају порез, нити ми то желимо, само је питање како то урадити на прави начин, да нама буде омогућено да плаћамо порез, али и да радимо тај специфичан начин пијачне продаје. И то је једина суштина.

Текст и фото: И. Бакмаз