Петроварадин мирисао на гулаш и пржену рибу

Они који су желели да уђу у простор Добровољног ватрогасног друштва и пробају хрватске специјалитете, морали су да прођу кроз дезобаријере постављене на улазу, али и да испрскају руке асепсолом, те тек уз маске на лицу уђу у резервисани простор јер су безбедносне мере морале бити испоштоване, како кажу организатори. 

– Манифестација се организује трећи пут, под специјалним околностима јер нас је коронавирус ограничио, али ми је драго што су се људи одазвали у већем броју – рекао је домаћин, председник Хрватског културно-просвјетног друштва „Јелачић” Мирко Туршић. – Кулинарске манифестације су нешто што може издвојити неку удругу да буде видљива и другима, стога ћемо овако наставити да делујемо и даље јер имамо подстрек наших донатора. Наравно да је велики изазов био направити овакву манифестацију у условима када имате пандемију тешког вируса, али успели смо. 

С њим су се сложили насмејани и видно расположени главни кувари, који су у казанима крчкали своје специјалитете. Неколико представника хора Католичке цркве Пресвето тројство из Сремских Карловаца окупило се око свог стола, правећи гулаш на карловачки начин.

– Ми тако највише волимо и до сада смо га кували у Капели мира више пута, уз 11 разноразних зачина и састојака – каже Иван Мишков. – У гулаш стављамо и кикирики, који му даје посебну драж. Кувам већ 15 година и тврдим да се посебност јела не огледа у зачинима, већ у мајсторству кувара. Ако има истанчано чуло, онда ће и јело бити савршено.

Мириси печене рибе, тартуфа и гулаша мешали су се ношени ветром изазивајући глад, а гости су, у ишчекивању клопе, седели и дружили се, уз чашицу жестине, кафе или нечег другог што је било у понуди. Атмосфера је била весела и позитивна, с обзиром на то да су нам се појединци поверили да се сад, после дужег времена, опет осећају живима јер су коначно изашли из свакодневне рутине, у коју су упали последњих шест месеци због коронавируса. Понеки су уз звуке тамбурице устали и заиграли.

– Долазимо у име КУД-а Хрвата „Бодрог” из Бачког Моноштора и другу годину заредом смо на фестивалу, с тим што ове године, осим гастро-понуде, имамо и промоцију вина - казала је Анита Ђипанов Марјановић. –Спремамо познати моношторски специјалитет – пржену рибу амур у уљу, која се сервира уз кромпир-салату. Колико се кухиња Хрвата из Бачке разликује од ове из Срема нисам баш компетентна да причам, али по мени је ова из Горњег Подунавља доста попримила утицај из Мађарске. Доста користимо млевену алеву паприку јер имамо много произвођача у околини Бачког Моноштора.

По речима куварице Марије Матановић из КУД-а „Јелачић” из Петроварадина, домаћина манифестације, сваке године су ту, јер их враћа дружење.

– Повезивање искустава, скуп нових људи и пријатеља који долазе, разлози су због којих се увек радо окупимо и дружимо уз одличне рецепте и укусне специјалитете – поносно ће Марија. – Ове године, нажалост, нико из Хрватске није могао да дође, а требало је Истрани. Пошто нису могли, ми смо уместо њих преузели да правимо њихов специјалитет, њоке с преливом од тартуфа, као и кроштуле, које су њихова посластица. Све је по старинским рецептима, а њоке су, иначе, национално хрватско јело. Моја бака је била из Истре, тако да смо морали сваки недељни ручак да их једемо. Успели смо да набавимо и тартуфе, стога смо се одлучили баш за тај специјалитет. Кроштуле се код нас такође праве и зову се сиротињци.

Како каже, лако се праве, у тесто иде само мало јаја, мало брашна, мало уља и млека, те се на крају дода понеки зачин. Они су ове године се одлучили за лимунчело, а може да иде чист сок или корица од лимуна.

И. Бакмаз