Перспективни занати слабо децу привлаче

интересовање матураната сваке године све више опада. Због тога, та школа долази у ситуацију да гаси поједине смерове, иако им различите фирме траже баш те профиле.

– Број ученика који се уписују у средње школе након завршеног осмог разреда константно се смањује, а задржава се иста квота уписа у појединим школама, за које и даље влада велико нтересовање и ученика и родитеља, који су задовољни при упису, али то доста спласне када заврше и схвате да немају запослење – објашњава Мазалица. – С друге стране, ми имамо знатно смањен број ђака који се уписују на занатске смерове, а таква занимања су неопходна. На пример, у Новом Саду се ускоро отвара фабрика страног инвеститора. Он, између осталог, најпре гледа расположиву радну снагу, а ми немамо довољно оспособљених ученика који ће се тамо моћи запослити.



По речима директора Машинске школе, мали привредници и занатлије им траже ученике који су завршили одређене занате, као што су стругари, бравари, заваривачи, али их школа нема због слабог интересовања деце за упис. Прошле школске године је, каже он, за смер инсталатер конкурисао само један ђак.



– Расписујемо конкурсе за те профиле, али немамо довољан број пријављених да би се реализовала настава. Тако је држава на дуплом губитку. Најпре, превише се уписују одређени образовни профили, којих сада толико имамо у земљи да бисмо могли опслуживати читав Балкан. С друге стране, иста држава даје новац за преквалификације у тражене профиле, али имамо проблем што ти људи нису прошли кроз систем да би до краја били упознати с том струком. Код нас, у Машинској, лако је прећи из једног профила у други јер ђаци у првој години пролазе кроз све фазе. Али, једног економисту не можете за кратко време обучити у довољној мери да би он могао радити послове који му се поверавају.



Проблем је, каже Мазалица, пре свега у недовољној информисаности, али и жељи родитеља да дете по сваку цену заврши одређену школу, односно факултет. Наш саговорник сматра и да постоје грешке у самој политици уписа, истичући питање прекобројних одељења у одређеним школама.



– Позивам мале матуранте да добро размисле о томе да ли ће имати могућност запослења када заврше средњу школу, и где, као и на који начин да оформе и свој будући живот и осигурају егзистенцију кроз рад. Не можемо сви бити менаyери – каже директор.

Како је објаснио, занатске струке, које су код нас тренутно у дефициту, у тој школи се изучавају кроз дуални систем, који се остварује између школе и радне организације, која ће ученику обезбедити праксу, а циљ свега је добра обученост ђака.



Д. Ристић

Популарни смерови



Један од најпопуларнијих смерова у Средњој машинској школи, а који такође, по речима директора Милоша Мазалице, има велику „прођу” на тржишту, јесте машински техничар за компјутерско управљање, као и машински техничар за роботику, али и машински техничар за моторна возила. Што се тиче трећег степена, Мазалица истиче нови образовни профил – бравар-заваривач, који је рађен по узору на дуални систем, а акценат је на часовима практичне наставе којима се развијају радне вештине ученика.