Perspektivni zanati slabo decu privlače
Instalateri, limari, mašinbravari, zavarivači samo su neki od obrazovnih smerova koje nudi Srednja mašinska škola u Novom Sadu, a za koje, kako kaže direktor te škole Miloš Mazalica,
interesovanje maturanata svake godine sve više opada. Zbog toga, ta škola dolazi u situaciju da gasi pojedine smerove, iako im različite firme traže baš te profile.
– Broj učenika koji se upisuju u srednje škole nakon završenog osmog razreda konstantno se smanjuje, a zadržava se ista kvota upisa u pojedinim školama, za koje i dalje vlada veliko nteresovanje i učenika i roditelja, koji su zadovoljni pri upisu, ali to dosta splasne kada završe i shvate da nemaju zaposlenje – objašnjava Mazalica. – S druge strane, mi imamo znatno smanjen broj đaka koji se upisuju na zanatske smerove, a takva zanimanja su neophodna. Na primer, u Novom Sadu se uskoro otvara fabrika stranog investitora. On, između ostalog, najpre gleda raspoloživu radnu snagu, a mi nemamo dovoljno osposobljenih učenika koji će se tamo moći zaposliti.
Po rečima direktora Mašinske škole, mali privrednici i zanatlije im traže učenike koji su završili određene zanate, kao što su strugari, bravari, zavarivači, ali ih škola nema zbog slabog interesovanja dece za upis. Prošle školske godine je, kaže on, za smer instalater konkurisao samo jedan đak.
– Raspisujemo konkurse za te profile, ali nemamo dovoljan broj prijavljenih da bi se realizovala nastava. Tako je država na duplom gubitku. Najpre, previše se upisuju određeni obrazovni profili, kojih sada toliko imamo u zemlji da bismo mogli opsluživati čitav Balkan. S druge strane, ista država daje novac za prekvalifikacije u tražene profile, ali imamo problem što ti ljudi nisu prošli kroz sistem da bi do kraja bili upoznati s tom strukom. Kod nas, u Mašinskoj, lako je preći iz jednog profila u drugi jer đaci u prvoj godini prolaze kroz sve faze. Ali, jednog ekonomistu ne možete za kratko vreme obučiti u dovoljnoj meri da bi on mogao raditi poslove koji mu se poveravaju.
Problem je, kaže Mazalica, pre svega u nedovoljnoj informisanosti, ali i želji roditelja da dete po svaku cenu završi određenu školu, odnosno fakultet. Naš sagovornik smatra i da postoje greške u samoj politici upisa, ističući pitanje prekobrojnih odeljenja u određenim školama.
– Pozivam male maturante da dobro razmisle o tome da li će imati mogućnost zaposlenja kada završe srednju školu, i gde, kao i na koji način da oforme i svoj budući život i osiguraju egzistenciju kroz rad. Ne možemo svi biti menayeri – kaže direktor.
Kako je objasnio, zanatske struke, koje su kod nas trenutno u deficitu, u toj školi se izučavaju kroz dualni sistem, koji se ostvaruje između škole i radne organizacije, koja će učeniku obezbediti praksu, a cilj svega je dobra obučenost đaka.
D. Ristić
Popularni smerovi
Jedan od najpopularnijih smerova u Srednjoj mašinskoj školi, a koji takođe, po rečima direktora Miloša Mazalice, ima veliku „prođu” na tržištu, jeste mašinski tehničar za kompjutersko upravljanje, kao i mašinski tehničar za robotiku, ali i mašinski tehničar za motorna vozila. Što se tiče trećeg stepena, Mazalica ističe novi obrazovni profil – bravar-zavarivač, koji je rađen po uzoru na dualni sistem, a akcenat je na časovima praktične nastave kojima se razvijaju radne veštine učenika.