Перспективни образовни профили: Угоститељи и кулинари увек имају посла

Основци који до сада нису у потпуности сигурни шта би желели да упишу могу да се одлуче за угоститељске образовне профиле попут трогодишњих смерова кувар и конобар, као и оних четворогодишњих кулинарски техничар и хотелијерско-ресторатерски техничар, те тако  имају прилику да и после завршене средње школе наставе да се усавршавају и на факултету.

Од прошле школске године, и у овој образовној установи ученици више времена проводе на пракси, па је тако и на новом профилу Кулинарског техничара повећан фонд часова стручних предмета и стручне праксе. Раније су вежбе из куварства биле ограничене на четири до пет часова седмично, док је од 2021. године кулинарима, који уче овај занат по новом профилу, омогућено да у блок настави (минимално шест часова) припремају намирнице, рецептуре и све што је потребно како би на наредној пракси могли да спремају и аранжирају јело које су заједнички осмислили.  

- Сваке године упише се најмање 30 ђака, док се сваке друге школске године на смер кулинарски техничар упише око 60 ученика која чине два разреда - истакао је наставник стручне праксе и куварства Милан Кнежевић. - Таква одељења се деле на групе и сваки професор има групу од 12 до 15 ученика како би им што боље пренео знање, а они након тога квалитетније приступили задатим вежбама. 

Осим практичне наставе, која се редовно одржава у кухињи школског ресторана „Старо здање”, ученици одлазе често на праксу у градске ресторане, а као представници СШ „Светозар Милетић” редовно учествују на републичким такмичењима. Наш саговорник напомиње да будући кувари увек буду међу најбољима у Србији, када је реч о конобарима, куварима и посластичарима. Ученици школе до сада су учествовали и на интернационалним такмичењима на Брачу, у Босни и Херцеговини, Северној Македонији и Словенији.

Уз смер Кулинарски техничар, међу популарним и перспективним образовним профилима је и смер хотелијерско-ресторатерски техничар, некадашњи угоститељски техничар, који је од 2022. године реформисан, а осим тога што носи други назив, у план и програм наставе унете су одређене измене. Као и кувари, будући угоститељи, имаће више практичне наставе, као и већи фонд часова из основа туризма и рецепције.

Већина ученика овог смера праксу обавља у школском ресторану, док се одређени број њих обучава у градским хотелима, ресторанима и кафићима, као и угоститељским објектима у приградским насељима и околним местима попут Сремске Каменице, Беочина и Темерина. Већ од другог разреда, ђаци током викенда имају прилику да зараде први џепарац радећи на организованим прославама или у Врднику, где школа традиционално организује рад ученика.

- Ученици излазе из средње школе 70 одсто спремни за рад у угоститељству - наводи наставник стручне праксе Игор Џуџар. - Нажалост, када раде на пракси у неком од ресторана ретко им се омогућава контакт с гостима због недостатка искуства, али зато у школском ресторану, дајемо више прилике да се они ослободе. Сви гости који долазе знају да овде услужују ученици и неће замерити ако се нешто проспе или испадне. Међутим, то се ретко дешава, на нама је само да примимо поруџбину, а после тога ученици самостално услужују и гости су увек задовољни.

Када је реч о даљем образовању, ученици након завршене школе могу да упишу гатрономију, односно хотелијерство на природно-математичком факултету у Новом Саду, потом Високу хотелијерску школу у Београду, те Високу школу струковних студија за менаџмент и пословне комуникације у Земуну.

Средња школа „Светозар Милетић”, једна је од ретких у нашој земљи који почетком сваке школске године уписује до 30 ученика на смер Посластичарство, који током три године чине једно одељење. Предност успешности овог образовног профила у новосадској школи јесте та да се код нас јавља све веће интересовање за ово занимање, како због добре зараде, тако и због креативности, коју доноси овај посао.

- Углавном се уписују деца која воле овај смер и често се дешава да код нас дођу деца која нису прошла на смер кувар што је доста слично наше занимању - рекла је наставница стручне праксе и посластичарства Сандра Елијаш. - Они у почетку чак буду незадовољни школом, међутим кад почну да вежбају и да стварно раде онда виде да се њима у ствари и ово занимање свиђа и на крају ипак буду задовољни усвојеним знањем и пруженим резултатима.

Према њеним речима, смер Посластичар је добар за децу зато што подстиче креативност, као и одређене иновације, да неке класичне и старе рецепте уз одличне и савремене идеје увек могу да преправе, да додају нешто или другачије декоришу. Ученици слушају опште образовне предмете само два дана током седмице, док током преостала три дана имају праксу у школском кабинету, односно ресторану, те у градским ресторанима и посластичарницама.

- У школи могу да науче основе и како све треба да изгледа, али је на њима да се они касније развијају у озбиљне посластичаре - наставља Елијаш. - Након школе могу одмах да се запосле јер је ово занимање изузетно тражено, и код нас и ван земље. Једини недостатак је што четврти степен не постоји, па се многи опредељују за смер кулинарски техничар, јер након завршене четврте године могу да иду у вишу школу или на факултет.

- Генерално мислим да је ово јако занимљив смер јер је осим знања потребна креативност - појашњава ученица другог разреда овог смера  Наталија Тркуља. - Многи људи мисле да је ово много лако смер, али може бити и доста тежак јер је важно бити маштовит, а осим тога потребно је  уложити доста труда уколико желите да направите добру и укусну посластицу. После завршене школе планирам да отворим своју посластичарницу то ми је сан одмалена и једноставно желим да се бавим овим занимањем. Волим да правим торте и колаче и надам се да ће ми се тај сан остварити.

А. Чегар