Perspektivni obrazovni profili: Ugostitelji i kulinari uvek imaju posla

Osnovci koji do sada nisu u potpunosti sigurni šta bi želeli da upišu mogu da se odluče za ugostiteljske obrazovne profile poput trogodišnjih smerova kuvar i konobar, kao i onih četvorogodišnjih kulinarski tehničar i hotelijersko-restoraterski tehničar, te tako  imaju priliku da i posle završene srednje škole nastave da se usavršavaju i na fakultetu.

Od prošle školske godine, i u ovoj obrazovnoj ustanovi učenici više vremena provode na praksi, pa je tako i na novom profilu Kulinarskog tehničara povećan fond časova stručnih predmeta i stručne prakse. Ranije su vežbe iz kuvarstva bile ograničene na četiri do pet časova sedmično, dok je od 2021. godine kulinarima, koji uče ovaj zanat po novom profilu, omogućeno da u blok nastavi (minimalno šest časova) pripremaju namirnice, recepture i sve što je potrebno kako bi na narednoj praksi mogli da spremaju i aranžiraju jelo koje su zajednički osmislili.  

- Svake godine upiše se najmanje 30 đaka, dok se svake druge školske godine na smer kulinarski tehničar upiše oko 60 učenika koja čine dva razreda - istakao je nastavnik stručne prakse i kuvarstva Milan Knežević. - Takva odeljenja se dele na grupe i svaki profesor ima grupu od 12 do 15 učenika kako bi im što bolje preneo znanje, a oni nakon toga kvalitetnije pristupili zadatim vežbama. 

Osim praktične nastave, koja se redovno održava u kuhinji školskog restorana „Staro zdanje”, učenici odlaze često na praksu u gradske restorane, a kao predstavnici SŠ „Svetozar Miletić” redovno učestvuju na republičkim takmičenjima. Naš sagovornik napominje da budući kuvari uvek budu među najboljima u Srbiji, kada je reč o konobarima, kuvarima i poslastičarima. Učenici škole do sada su učestvovali i na internacionalnim takmičenjima na Braču, u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Sloveniji.

Uz smer Kulinarski tehničar, među popularnim i perspektivnim obrazovnim profilima je i smer hotelijersko-restoraterski tehničar, nekadašnji ugostiteljski tehničar, koji je od 2022. godine reformisan, a osim toga što nosi drugi naziv, u plan i program nastave unete su određene izmene. Kao i kuvari, budući ugostitelji, imaće više praktične nastave, kao i veći fond časova iz osnova turizma i recepcije.

Većina učenika ovog smera praksu obavlja u školskom restoranu, dok se određeni broj njih obučava u gradskim hotelima, restoranima i kafićima, kao i ugostiteljskim objektima u prigradskim naseljima i okolnim mestima poput Sremske Kamenice, Beočina i Temerina. Već od drugog razreda, đaci tokom vikenda imaju priliku da zarade prvi džeparac radeći na organizovanim proslavama ili u Vrdniku, gde škola tradicionalno organizuje rad učenika.

- Učenici izlaze iz srednje škole 70 odsto spremni za rad u ugostiteljstvu - navodi nastavnik stručne prakse Igor Džudžar. - Nažalost, kada rade na praksi u nekom od restorana retko im se omogućava kontakt s gostima zbog nedostatka iskustva, ali zato u školskom restoranu, dajemo više prilike da se oni oslobode. Svi gosti koji dolaze znaju da ovde uslužuju učenici i neće zameriti ako se nešto prospe ili ispadne. Međutim, to se retko dešava, na nama je samo da primimo porudžbinu, a posle toga učenici samostalno uslužuju i gosti su uvek zadovoljni.

Kada je reč o daljem obrazovanju, učenici nakon završene škole mogu da upišu gatronomiju, odnosno hotelijerstvo na prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, potom Visoku hotelijersku školu u Beogradu, te Visoku školu strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije u Zemunu.

Srednja škola „Svetozar Miletić”, jedna je od retkih u našoj zemlji koji početkom svake školske godine upisuje do 30 učenika na smer Poslastičarstvo, koji tokom tri godine čine jedno odeljenje. Prednost uspešnosti ovog obrazovnog profila u novosadskoj školi jeste ta da se kod nas javlja sve veće interesovanje za ovo zanimanje, kako zbog dobre zarade, tako i zbog kreativnosti, koju donosi ovaj posao.

- Uglavnom se upisuju deca koja vole ovaj smer i često se dešava da kod nas dođu deca koja nisu prošla na smer kuvar što je dosta slično naše zanimanju - rekla je nastavnica stručne prakse i poslastičarstva Sandra Elijaš. - Oni u početku čak budu nezadovoljni školom, međutim kad počnu da vežbaju i da stvarno rade onda vide da se njima u stvari i ovo zanimanje sviđa i na kraju ipak budu zadovoljni usvojenim znanjem i pruženim rezultatima.

Prema njenim rečima, smer Poslastičar je dobar za decu zato što podstiče kreativnost, kao i određene inovacije, da neke klasične i stare recepte uz odlične i savremene ideje uvek mogu da preprave, da dodaju nešto ili drugačije dekorišu. Učenici slušaju opšte obrazovne predmete samo dva dana tokom sedmice, dok tokom preostala tri dana imaju praksu u školskom kabinetu, odnosno restoranu, te u gradskim restoranima i poslastičarnicama.

- U školi mogu da nauče osnove i kako sve treba da izgleda, ali je na njima da se oni kasnije razvijaju u ozbiljne poslastičare - nastavlja Elijaš. - Nakon škole mogu odmah da se zaposle jer je ovo zanimanje izuzetno traženo, i kod nas i van zemlje. Jedini nedostatak je što četvrti stepen ne postoji, pa se mnogi opredeljuju za smer kulinarski tehničar, jer nakon završene četvrte godine mogu da idu u višu školu ili na fakultet.

- Generalno mislim da je ovo jako zanimljiv smer jer je osim znanja potrebna kreativnost - pojašnjava učenica drugog razreda ovog smera  Natalija Trkulja. - Mnogi ljudi misle da je ovo mnogo lako smer, ali može biti i dosta težak jer je važno biti maštovit, a osim toga potrebno je  uložiti dosta truda ukoliko želite da napravite dobru i ukusnu poslasticu. Posle završene škole planiram da otvorim svoju poslastičarnicu to mi je san odmalena i jednostavno želim da se bavim ovim zanimanjem. Volim da pravim torte i kolače i nadam se da će mi se taj san ostvariti.

A. Čegar