Отворена изложба "Библиотеке у оку уметника"

Реч је о програму који је организовала Секција за културне и образовне програме Библиотекарског друштва Србије. Пред посетиоцима су се нашле 22 приче о библиотекама и уметницима који су своју инспирацију вешто пренели на платно. Академска сликарка и ауторка слике Градске библиотеке у Новом Саду Марта Киш Бутерер и аутор слике Библиотеке „Вук Karayić” у Алексинцу Златко Павловић публици су испричали како је текао процес стварања дела уз анегдоте и стихове песама. Изложба је започела филмом који представља  22 зграде учеснице програма, кратак историјат о свакој, насликана дела и ауторе.

Координатор пројекта и уредник културних програма Библиотеке „Вук Karayić” у Алексинцу Синиша Голубовић истакао је да оне нису само зграде, него књиге које имају душу, а ту душу су осликали сјајни уметници. Наводи како је циљ пројекта да се повежу и умреже овакве установе у Србији.

– Хтели смо да испричамо да је потребно што више бољих, уређених, функционалних библиотека – рекао је Голубовић, додавши да ту причу приповедају слике и аутори који су их стварали. – Прво отварање ове изложбе било је пре две недеље у Руми. Тада је ова прича била класично библиотекарска, а данас у Новом Саду она добија нове уметничке обрисе.

Ауторка слике Марта Киш Бутерер испричала је да јој је колегиница Љубица Танкосић саопштила да су је звали да наслика библиотеку, али да је она препоручила њу, пошто се тада није бавила овим послом.

– Нисам била одушевљена предлогом, не волим да сликам зграде, јер по мом мишљењу оне немају очи, које су огледало душе, али након што сам добро размислила, одлучила сам да покушам да насликам зграду са душом – рекла је академска сликарка Киш Бутерер.

Објашњава да је отишла на разговор са запосленима и директором јер је хтела да услиши и неке њихове жеље, а најбитнија је била да се препозна библиотека са нијансом боје која ће иста бити пренета на платно. Тражила је књиге и документа да се више информише и уплови у причу о знаменитости попут ове.

– На слици сам приказала два дечака који стоје на ћошку, била сам инспирисана фотографијом из давнина, где су приказана деца као први читаоци тадашњег дечјег одељења. Покушала сам да направим атмосферу где се спајају прошлост и садашњост, које се сусрећу попут светла и облака. Допринос садашњице сам представила бициклистом који чита онлајн издање књиге – додаје она.

Некадашњи библиотекар, уредник програма, песник и аутор слике библиотеке у Алексинцу Златко Павловић одлучио се да мотивацију за уметничко дело опише својом песмом „Посвећење и просвећење”, која може да објасни све што жели да каже. Додаје како је годинама сањао да писана реч има слику, да могу да буду једно те исто у зависности од перспективе посматрача.

– Заборавио сам говор који сам написао, али имам срећу да све што сам радио објавим у једном даху у збирци својих песама где повезујем слику и песму, говорим о акварелима, а са моје стране гледишта акварел је једна дивна песма – истиче Златко Павловић. 

Програм је затворен уз нумере које је ученица Музичке школе „Исидор Бајић” Миа Мандић извела на гитари. Уметнички и музички програм употпуњен је рециталима две ученице Марте Радошевић и Теодоре Деспотовић уз гитарску пратњу Стефана Будовића. Изложба ће бити отворена до 20. марта, после Новог Сада се сели у Обреновац, а свој пут завршава у Кладову.

Н. Станојчић