Оријентирац Јосип Дућак добитник „Златног компаса“ за животно дело

То је управо један од показатеља посвећености 71-годишњег Карловчанина овом спорту, за шта му је Оријентиринг савез Србије пре неколико дана доделио „Златни компас“ за животно дело. Богата ризница медаља и диплома са такмичења, признања клубова, покрајинских и републичких савеза, употпуњена је оним чиме се на својеврстан начин указује захвалност појединцу за популаризацију и омасовљавање оријентиринга, а и награђују постигнути резултати. Члан Оријентиринг клуба „Стражилово“ обрадовао се признању, као и сваком prеthodnom.

– Много ми значи, а добио сам толико награда до сада – каже Јосип Дућак. – Желим да и после мене неко из „Стражилова“ у рукама држи ову награду, а хвала Богу, има ко да ме наследи. Управо је то огледало мог прошлог рада и оно у чему сам оставио трага, јер су моји ученици наставили истим путем и поносан сам на то.

Пре Дућака је „Златни компас“ за животно дело из сремскокарловачког клуба добио само Борислав Стевановић 2016. године. Иако ово јесте донекле и највеће признање, Дућаку је ипак на другом месту.

– Најдраже и највредније ми је златно одличје када сам 1978. године први пут постао првак Југославије у појединачној конкуренцији, што сам после поновио још у два наврата – присећа се Дућак, који је десет година био репрезентативац. – Постићи то у оно време, у великој држави, није било лако. Морао си да прођеш квалификације и то општинске, покрајинске и републичке, па си тек онда могао да одеш на савезни шампионат.

Опус активности Јосипа Дућака је и те како широк. Како каже, као планинара нема где га није било на простору некадашње Југославије, па је заслужио и бројна признања покрајинског и републичког савеза, а и даље је, наравно члан ПСД „Стражилово“. Са 18 година почео је да се бави овим спортовима у ПСД „Академик“ из Новог Сада, да би са тројицом колега 1972. обновио рад клуба из Сремских Карловаца, који је у једном периоду постојао само формално, јер су активности замрле. Учествовао је на многим оријентиринг тркама и ван Србије. Бронзу је освојио у штафети на Балканском првенству у Румунији, био је на шампионатима света, на којим је потом у ветеранској категорији, у Сједињеним Америчким Државама (Минесота) 1997. године остварио, до тада, наш највећи успех. Нико пре њега није ушао у А финале, где је забележио добар пласман заузевши 35. место.

Са Бориславом Стевановићем и Ђорђем Вуковићем чинио је једну од најуспешнијих генерација „Стражилова“ за шта је, такође, на адресу клуба стигло највеће спортско признање у Војводини „Спартакова награда“. Велики допринос дао је, а и даље пружа, у организацији трка како матичног клуба, тако и других друштава, поготово ПСК „Победа“ из Београда, постављању стаза и контрола, реамбулацији карата, а маркирао је и Европски пешачки пут на фрушкогорској рути од Петроварадинске тврђаве, преко Сремских Карловаца и Стражилова до манастира Гргетег, као и на делу Златар – Увац. Несебично помаже кад год је у прилици, а предан рад са младима увек је био на првом месту.

– Извео сам много генерација, не само у „Стражилову“ него и у „Победи“ држећи курсеве оријентиринга – истиче Дућак. – Рад са младима не престаје. То ме одржава и испуњава. Моји ученици су били, такође, успешни као такмичари, државни прваци, а сада су наставили истим путем и као тренери. У клубу тренутно има талентоване деце с којима се добро ради.

Јосип Дућак је и даље увек доступан да млађим нараштајима пренесе макар делић великог искуства.

– Стално им говорим да је важно у сваком тренутку знати где си. То је мото, који се односи на такмичења, али и живот – каже прекаљени оријентирац. 

А на питање где је он у овом тренутку, каже да сада ради оно што воли и живи и понаша се тако.

– Волим природу, ту ми је Дунав, чамац, пецам, радим у башти и воћњаку и наравно, ту су планинарство и оријентиринг. То ме испуњава – наглашава Дућак.

Јосип Дућак може да се похвали једном од најпотпунијих и најпрецизнијих архива. Осим многобројних новинских текстова објављених углавном у „Дневнику“ чији је и даље свакодневни читалац, сачувао је сваку карту коју је направио, а радио их је на територији целе Србије. Вредан примерак је и прва оријентиринг карта Стражилова из 1975. године.

– Пре тога су се користиле само војне – објашњава Дућак. – Са Предрагом Затезалом и Фрањом Пекановићем израдио сам ту карту за Стражиловски куп, прву по правилима Међународне оријентиринг федерације.

Како каже, данас је правњење карата „песма“ јер се користе yi-pi-еs уређај и комјутерски програм.

– Тада смо цртали рапидографима и мастилом у пет боја. Компасом се одређивао правац, а растојања се мерила корацима. То је био почетак. За једну карту нам је било потребно и месец дана, а сада се све заврши за једну седмицу.

Колико је предан оријентирингу, Јосип Дућак је показао и тиме што је забележио сваку трку и јачи тренинг, од када је почео да се бави овим спортом, од 1970. године. У најновијем роковнику, последња ставка је одлазак у Делиблатску пешчару 12. фебруара, у којој су убележена имена свих чланова ОК „Стражилово“ који су учествовали на тренингу. Дућаку је то био невероватни 859. оријентиринг догађај, а по свему судећи, на добром је путу да стигне и до четвороцифреног броја, јер не планира да престане да трчи са картом и компасом у рукама.

К. Бугарски