Orijentirac Josip Dućak dobitnik „Zlatnog kompasa“ za životno delo

To je upravo jedan od pokazatelja posvećenosti 71-godišnjeg Karlovčanina ovom sportu, za šta mu je Orijentiring savez Srbije pre nekoliko dana dodelio „Zlatni kompas“ za životno delo. Bogata riznica medalja i diploma sa takmičenja, priznanja klubova, pokrajinskih i republičkih saveza, upotpunjena je onim čime se na svojevrstan način ukazuje zahvalnost pojedincu za popularizaciju i omasovljavanje orijentiringa, a i nagrađuju postignuti rezultati. Član Orijentiring kluba „Stražilovo“ obradovao se priznanju, kao i svakom prethodnom.

– Mnogo mi znači, a dobio sam toliko nagrada do sada – kaže Josip Dućak. – Želim da i posle mene neko iz „Stražilova“ u rukama drži ovu nagradu, a hvala Bogu, ima ko da me nasledi. Upravo je to ogledalo mog prošlog rada i ono u čemu sam ostavio traga, jer su moji učenici nastavili istim putem i ponosan sam na to.

Pre Dućaka je „Zlatni kompas“ za životno delo iz sremskokarlovačkog kluba dobio samo Borislav Stevanović 2016. godine. Iako ovo jeste donekle i najveće priznanje, Dućaku je ipak na drugom mestu.

– Najdraže i najvrednije mi je zlatno odličje kada sam 1978. godine prvi put postao prvak Jugoslavije u pojedinačnoj konkurenciji, što sam posle ponovio još u dva navrata – priseća se Dućak, koji je deset godina bio reprezentativac. – Postići to u ono vreme, u velikoj državi, nije bilo lako. Morao si da prođeš kvalifikacije i to opštinske, pokrajinske i republičke, pa si tek onda mogao da odeš na savezni šampionat.

Opus aktivnosti Josipa Dućaka je i te kako širok. Kako kaže, kao planinara nema gde ga nije bilo na prostoru nekadašnje Jugoslavije, pa je zaslužio i brojna priznanja pokrajinskog i republičkog saveza, a i dalje je, naravno član PSD „Stražilovo“. Sa 18 godina počeo je da se bavi ovim sportovima u PSD „Akademik“ iz Novog Sada, da bi sa trojicom kolega 1972. obnovio rad kluba iz Sremskih Karlovaca, koji je u jednom periodu postojao samo formalno, jer su aktivnosti zamrle. Učestvovao je na mnogim orijentiring trkama i van Srbije. Bronzu je osvojio u štafeti na Balkanskom prvenstvu u Rumuniji, bio je na šampionatima sveta, na kojim je potom u veteranskoj kategoriji, u Sjedinjenim Američkim Državama (Minesota) 1997. godine ostvario, do tada, naš najveći uspeh. Niko pre njega nije ušao u A finale, gde je zabeležio dobar plasman zauzevši 35. mesto.

Sa Borislavom Stevanovićem i Đorđem Vukovićem činio je jednu od najuspešnijih generacija „Stražilova“ za šta je, takođe, na adresu kluba stiglo najveće sportsko priznanje u Vojvodini „Spartakova nagrada“. Veliki doprinos dao je, a i dalje pruža, u organizaciji trka kako matičnog kluba, tako i drugih društava, pogotovo PSK „Pobeda“ iz Beograda, postavljanju staza i kontrola, reambulaciji karata, a markirao je i Evropski pešački put na fruškogorskoj ruti od Petrovaradinske tvrđave, preko Sremskih Karlovaca i Stražilova do manastira Grgeteg, kao i na delu Zlatar – Uvac. Nesebično pomaže kad god je u prilici, a predan rad sa mladima uvek je bio na prvom mestu.

– Izveo sam mnogo generacija, ne samo u „Stražilovu“ nego i u „Pobedi“ držeći kurseve orijentiringa – ističe Dućak. – Rad sa mladima ne prestaje. To me održava i ispunjava. Moji učenici su bili, takođe, uspešni kao takmičari, državni prvaci, a sada su nastavili istim putem i kao treneri. U klubu trenutno ima talentovane dece s kojima se dobro radi.

Josip Dućak je i dalje uvek dostupan da mlađim naraštajima prenese makar delić velikog iskustva.

– Stalno im govorim da je važno u svakom trenutku znati gde si. To je moto, koji se odnosi na takmičenja, ali i život – kaže prekaljeni orijentirac. 

A na pitanje gde je on u ovom trenutku, kaže da sada radi ono što voli i živi i ponaša se tako.

– Volim prirodu, tu mi je Dunav, čamac, pecam, radim u bašti i voćnjaku i naravno, tu su planinarstvo i orijentiring. To me ispunjava – naglašava Dućak.

Josip Dućak može da se pohvali jednom od najpotpunijih i najpreciznijih arhiva. Osim mnogobrojnih novinskih tekstova objavljenih uglavnom u „Dnevniku“ čiji je i dalje svakodnevni čitalac, sačuvao je svaku kartu koju je napravio, a radio ih je na teritoriji cele Srbije. Vredan primerak je i prva orijentiring karta Stražilova iz 1975. godine.

– Pre toga su se koristile samo vojne – objašnjava Dućak. – Sa Predragom Zatezalom i Franjom Pekanovićem izradio sam tu kartu za Stražilovski kup, prvu po pravilima Međunarodne orijentiring federacije.

Kako kaže, danas je pravnjenje karata „pesma“ jer se koriste yi-pi-es uređaj i komjuterski program.

– Tada smo crtali rapidografima i mastilom u pet boja. Kompasom se određivao pravac, a rastojanja se merila koracima. To je bio početak. Za jednu kartu nam je bilo potrebno i mesec dana, a sada se sve završi za jednu sedmicu.

Koliko je predan orijentiringu, Josip Dućak je pokazao i time što je zabeležio svaku trku i jači trening, od kada je počeo da se bavi ovim sportom, od 1970. godine. U najnovijem rokovniku, poslednja stavka je odlazak u Deliblatsku peščaru 12. februara, u kojoj su ubeležena imena svih članova OK „Stražilovo“ koji su učestvovali na treningu. Dućaku je to bio neverovatni 859. orijentiring događaj, a po svemu sudeći, na dobrom je putu da stigne i do četvorocifrenog broja, jer ne planira da prestane da trči sa kartom i kompasom u rukama.

K. Bugarski