Омладинске и студентске задруге прилика за додатни приход
Прва асоцијацији при помисли на запослење и приходе који би олакшали многобројне трошкове током студија јесу омладинске и студентске задруге. Оне се обраћају младима од 15 до 30 година, упућујући их на привремене и повремене послове који не захтевају радни однос.
Током лета, генерално, најтраженији су радници за обављање сезонских послова – брање и сакупљање воћа, чупање метлица кукуруза, наводњавање, копање и сл.
Директорка Омладинске задруге „Слога” Верица Лупућ наглашава да је забележен пад интересовања за рад, те да је ове године било чак три пута мање пријављених него ранијих.
– Студенти не желе да раде, а проблем је и то што у понуди има мало послова намењених студенткињама, у већини случајева су то задужења спремачица, дељење флајера, помоћни курирски послови, а ретко административни – коментарише Верица Лупућ, и додаје да је већина понуда везана за теже физичке послове које обављају мушкарци, попут испомоћи радницима и мајсторима.
Након попуњавања пријавног формулара, где се наводе неки од афинитета и способности задругара, запослени их позивају за радна места која они процене подобним или се пријављени сами јављају на конкретне огласе. Међутим, студенту Природно-математичког факултета Николи Путнику нису стизали позиви из Студентске задруге „Сајам” нити транспаренти огласи на које би одговорио.
– Одлазио сам тамо често, тражећи било какав посао да бих остварио приходе који су ми у том тренутку били неопходни – свако виђење завршавало се истом реченицом „Зваћемо те”, а позив није стизао – навео је Путник, додајући да је, захваљујући својој упорности, након неког времена почео да ради на истоварању канцеларијског намештаја и монтирању столарије.
Иако је почетком године донет Закон о минималној цени рада за лакше физичке послове, која износи 220 динара по сату, на сајтовима и веб-страницама новосадских задруга видљиви су огласи који нуде ниже сатнице. Ради се углавном осам сати, а најдуже трајање посла је 120 дана. Цене чланарина одређују задруге понаособ и у просеку су 300 динара годишње, док се у неким здругама чланство уопште не плаћа.
У првих неколико чланова задружних правила која су донеле скупштине здругара наводи се да задруга, као невладина организација, гарантује правну и социјалну сигурност, одговарајуће услове за рад, заштиту на раду итд., као и да забрањује политичко и страначко деловање у току радног ангажовања.
Премда је свака задруга дужна да исплати раднику новац најкасније три дана од дана уплате послодавца, у вредности која је при пријави установљена и израчуната на основу броја одрађених сати, искуство студента Високе пословне школе у Новом Саду Немање Гагића говори супротно.
– Током непуног тромесечног рада у магацину једног мегамаркета нисам био плаћен онолико колико сам радио, дешавало се да ми понеки сат буде „украден” – тврди Гагић, те организацију и комуникацију унутар студентске задруге оцењује неодговарајућом и неприступачном.
С друге стране, има и оних који великодушно препоручују рад у задругама. Студенткиња Факултета спорта и физичког васпитања Снежана Дамјановић наводи да је рад у продавници спортске опреме било корисно искуство, као и то да јој је послодавац понудио место помоћног трговца с флексибилним радним временом, у зависности од обавеза на факултету.
Осим ученика и студената, право на рад имају и незапослене особе. Из Омладинске задруге „Прави победник” објашњавају да статус студента имају особе до 26 година, с индексом и овереним текућим семестром, док се остали, који не испуњавају такве услове, сматрају незапосленима. Они оставрују право на рачунање радног стажа и разликује им се коефицијент обрачуна дневнице.
М. Лудајић