Omladinske i studentske zadruge prilika za dodatni prihod

Tokom leta, generalno, najtraženiji su radnici za obavljanje sezonskih poslova – branje i sakupljanje voća, čupanje metlica kukuruza, navodnjavanje, kopanje i sl.

Direktorka Omladinske zadruge „Sloga” Verica Lupuć naglašava da je zabeležen pad interesovanja za rad, te da je ove godine bilo čak tri puta manje prijavljenih nego ranijih.

– Studenti ne žele da rade, a problem je i to što u ponudi ima malo poslova namenjenih studentkinjama, u većini slučajeva su to zaduženja spremačica, deljenje flajera, pomoćni kurirski poslovi, a retko administrativni – komentariše Verica Lupuć, i dodaje da je većina ponuda vezana za teže fizičke poslove koje obavljaju muškarci, poput ispomoći radnicima i majstorima.

Nakon popunjavanja prijavnog formulara, gde se navode neki od afiniteta i sposobnosti zadrugara, zaposleni ih pozivaju za radna mesta koja oni procene podobnim ili se prijavljeni sami javljaju na konkretne oglase. Međutim, studentu Prirodno-matematičkog fakulteta Nikoli Putniku nisu stizali pozivi iz Studentske zadruge „Sajam” niti transparenti oglasi na koje bi odgovorio.

– Odlazio sam tamo često, tražeći bilo kakav posao da bih ostvario prihode koji su mi u tom trenutku bili neophodni – svako viđenje završavalo se istom rečenicom „Zvaćemo te”, a poziv nije stizao – naveo je Putnik, dodajući da je, zahvaljujući svojoj upornosti, nakon nekog vremena počeo da radi na istovaranju kancelarijskog nameštaja i montiranju stolarije.

Iako je početkom godine donet Zakon o minimalnoj ceni rada za lakše fizičke poslove, koja iznosi 220 dinara po satu, na sajtovima i veb-stranicama novosadskih zadruga vidljivi su oglasi koji nude niže satnice. Radi se uglavnom osam sati, a najduže trajanje posla je 120 dana. Cene članarina određuju zadruge ponaosob i u proseku su 300 dinara godišnje, dok se u nekim zdrugama članstvo uopšte ne plaća.

U prvih nekoliko članova zadružnih pravila koja su donele skupštine zdrugara navodi se da zadruga, kao nevladina organizacija, garantuje pravnu i socijalnu sigurnost, odgovarajuće uslove za rad, zaštitu na radu itd., kao i da zabranjuje političko i stranačko delovanje u toku radnog angažovanja.

Premda je svaka zadruga dužna da isplati radniku novac najkasnije tri dana od dana uplate poslodavca, u vrednosti koja je pri prijavi ustanovljena i izračunata na osnovu broja odrađenih sati, iskustvo studenta Visoke poslovne škole u Novom Sadu Nemanje Gagića govori suprotno.

– Tokom nepunog tromesečnog rada u magacinu jednog megamarketa nisam bio plaćen onoliko koliko sam radio, dešavalo se da mi poneki sat bude „ukraden” – tvrdi Gagić, te organizaciju i komunikaciju unutar studentske zadruge ocenjuje neodgovarajućom i nepristupačnom.

S druge strane, ima i onih koji velikodušno preporučuju rad u zadrugama. Studentkinja Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Snežana Damjanović navodi da je rad u prodavnici sportske opreme bilo korisno iskustvo, kao i to da joj je poslodavac ponudio mesto pomoćnog trgovca s fleksibilnim radnim vremenom, u zavisnosti od obaveza na fakultetu.

Osim učenika i studenata, pravo na rad imaju i nezaposlene osobe. Iz Omladinske zadruge „Pravi pobednik” objašnjavaju da status studenta imaju osobe do 26 godina, s indeksom i overenim tekućim semestrom, dok se ostali, koji ne ispunjavaju takve uslove, smatraju nezaposlenima. Oni ostavruju pravo na računanje radnog staža i razlikuje im se koeficijent obračuna dnevnice.

M. Ludajić