ОДАБРАНИ ИЗВОЂАЧИ РАДОВА Ускоро обнова ограде порте Николајевске цркве
У оквиру партерног уређења порте Николајевске цркве, предвиђена је обнова зиданих ограда, а радови ће трајати 120 дана. Завод за заштиту споменуика културе посао је, у поступку јавне набавке, поверио предузећу „Гранит-лијешће” из Сремске Митровице, с којим је закључен уговор вредан готово 27 милиона динара, с ПДВ-ом (26.961.100).
Имајући у виду све рокове, укључујући и период за увођење извођача у посао, радови би могли да почну до краја лета. Храм Преноса моштију Светог Николаја изграђен је тридесетих година 18. века. У то време црква је називана и Недељкова, по задужбинару Недељку Богдановићу. Ушушкана између Улице Ђуре Јакшића и Трга Марије Трандафил, најмања православна богомоља у Српској Атини, специфична је и по томе што је ту сачуван запис у којем се први пут појављује данашњи назив града - Нови Сад. На барокној грађевини мањих димензија, над западним прочељем се истичу звоник и мања купола изнад централног дела наоса, а иконостас је дело новосадског сликара Павла Симића.
О историји Николајевске цркве мало се зна, јер су црквене књиге изгореле у бомбардовању Новог Сада 1849. године, када је храм готово уништен. Након рушења, упућен је позив за обнову, а међу првима су се јавили велики новосадски добротвори Јован и Марија Трандафил, који су, поред Богдановића, касније ту и сахрањени, заједно са својом рано преминулом децом Костом и Софијом.
Ајнштајнова деца крштена у најмањем новосадском храму
У храму Преноса моштију Светог Николаја крштена деца чувених научника Алберта Ајнштајна и његове прве супруге Новосађанке Милеве Марић.
По жељи деде Милоша Марића Едуард и Алберт млађи крштени су по православном обреду 20. септембра 1913. године на Малу Госпојину, а кум им је био породични пријатељ Лазар Марковић.
Будући да је црква неко време служила као молитвени храм Грцима и Цинцарима, помоћ су понудили и Јован Полит и Ананије Дера. Фасада је обновљена, али је недостајало новца за унутрашње уређење, па је објекат до 1854. године служио као војно складиште. Обнова је почела 1860. године и завршена је две године касније, а храм је поново оштећен током бомбардовања 6. априла 1941.
Цркву красе две позлаћене куле, подигнуте у руском царском стилу, које подсећају на кијевске и петровградске храмове. Основа објекта је правоугаоног облика са полукружним сводом на источној страни и четвоространим звоником на западној и уз звоник је проширена са две мање подзвонарске просторије. Масиван западни зид с порталом накнадно је дограђен. Сачуване су композиције и појединачне фигуре светитеља на зидовима, које су рађене уљаном техником, док су витражи на прозорима храма постављени 1933. године и дело су сликара руског порекла Владимир Курочкина.
Ј. Вукашиновић
