ОБАВЕЗНА ИМУНИЗАЦИЈА НАЈМЛАЂИХ ПРОТИВ 11 БОЛЕСТИ Вакцинишите децу ШТО ПРЕ
- У нашој земљи је обавезна активна имунизација деце одређеног узраста за 11 заразних болести и то: туберкулозе, дифтерије, тетануса, великог кашља, дечје парализе, малих богиња, заушака, рубеоле, хепатитиса Б и инфекција изазваних бактеријом хемофилус инфлуенце тип Б, а од 2018. године и против стрептококуса пнеумоније – каже епидемиолог професор др Миољуб Ристић из Института за јавно здравље Војводине.
Према његовим речима, са активном имунизацијом деце се почиње што је пре могуће. Која ће се вакцина и када дати зависи од карактеристика вакцине, имуног статуса детета, као и епидемиолошких карактеристика обољења против кога је вакцина усмерена.
- Већ на рођењу, започиње се са вакцинацијом против хепатитиса Б и туберкулозе, а у другом месецу се започиње са имунизацијом против дифтерије, тетануса, великог кашља, дечје парализе, инфекција изазваних бактеријом хемофилус инфлуенце тип Б и пнеумококне болести. Са годину дана дете је кандидат за вакцинацију против малих богиња, заушака и рубеоле, а исту вакцину добија и пред полазак у школу истовремено са комбинованом вакцином против дифтерије, тетануса, великог кашља и дечје парализе – наводи професор Ристић.
У завршном разреду основне школе дете се вакцинише против дифтерије и тетануса.
- Захваљујући дугогодишњој традицији спровођења имунизације, у свету су искорењене велике богиње и два од три типа полиомијелитиса, а осим поменутог, на нашим просторима је елиминисана дифтерија, неонатални тетанус, док су друге болести против којих се спроводи имунизација значајно редуковане или сведене на појединачно јављање – објашњава др Ристић.
Након прве две године пандемије, када су обухвати имунизацијом на глобалном нивоу били нижи у односу на период пре пандемије, постепено долази до пораста обухвата имунизацијом у свету, па и на нашој територији.
- Поређења ради, а узимајући у обзир прву дозу MMR вакцине, чији обухвати су били најнижи у односу на остале вакцине које апликујемо деци, током 2020. године је у АП Војводини забележен обухват од 81 одсто, 2021. године је био 72 одсто, али је 2022. године достигао 85 одсто. Слично је било и на територији Града Новог Сада. У том периоду, од 2020, до 2022. године, обухват првом дозом MMR вакцине у Граду Новом Саду је био 61, 24 и 74 одсто – напоменуо је др Ристић.
Новчане казне за родитеље
Важећи законски прописи и подзаконски акти предвиђају одређене санкције, односно новчане казне, у случају да родитељи одбијају вакцинацију деце предвиђену календаром имунизације у нашој земљи.
- У односу на прве две године пандемије, током 2022. године је забележен пораст обухвата имунизацијом свим вакцинама из обавезног програма имунизације деце. Међутим, овај пораст обухвата имунизацијом није довољан. До његовог значајнијег пораста, нажалост, долази тек након избијања епидемија оних болести против којих би високи и одрживи обухвати имунизацијом спречили њихову појаву – истакао је др Ристић.
Према његовим речима, обухвати вакцинацијом против туберкулозе су традиционално високи у свим окрузима АП Војводине, док су обухвати другим вакцинама нижи и различити, од округа до округа. Током 2022. године, MMR вакцином су достигнути највиши обухвати у Севернобанатском округу. Уједно, у овом округу АП Војводине је забележен и највиши одзив грађана на вакцинацију против ковида-19.
- Неколико година уназад, у скоро свим главним административним центрима у седам округа АП Војводине бележе се нижи обухвати MMR вакцином у односу на остала насеља унутар округа. Разлоге за ове разлике би тек требало утврдити – каже др Ристић.
Љ. Петровић
