Новосадски и сегедински гимназијалци поручили: „Мудрима доста!”
НОВИ САД: О сличностима и разликама два суседска народа – Срба и Мађара, њиховим мислима о себи самима и особинама и вредностима које деле, а све кроз оквир мађарско-српске свадбе, песму и музику, могли су науче сви који су посетили представу „Мудрима доста” у Гимназији „Светозар Марковић”.
Комад су заједнички припремили професори „Светине” и сегединске Гимназије „Етвеш Јожеф”, као и по 40 ученика из обе школе. Реч је о синергији насталој као резултат петогодишње сарадње те две образовне инстутуције, а изведба је била двојезична и у целости титлована.
“Сарадња међу школама је нарочито битна јер ствара услове и за сарадњу међу грађанима“, каже директорка Гимназије „Светозар Марковић” Татјана Вукадиновић. “Једног дана наши ученици ће бити грађани Новог Сада, Сегедина и неких других градова, и мислим да такве везе које успоставе у младости касније имају велике шансе да опстану. То, чини ми се, има непроцењиву вредност“.
Занимљиво је да обе гимназије имају по једно дељење на мађарском, односно на српском језику те су многи учесници у представи говорили на оба језика. Идеја о театарском комаду родила се још у новембру, а на тексту је заједнички радило шесторо професора из обе школе. Међу њима је и Ото Чолак, који је истакао да је интересантна и паралела коју су повукли у сличностима и разликама које војвођански Мађари имају са сународницима у Мађарској, али и карактеристикама које су наседили од својих српских суграђана.
“Без обзира на то како нас зову, сви смо исти, сви смо људи, и то је и основна порука представе“, каже професорка мађарског језика у Гимназији „Светозар Марковић” Едит Ковач Шмит. “Имамо лоше и добре стране, које треба поштовати, а то је могуће само ако упознамо другу страну“.
Њена колегиница, професорка српског језика у сегединској гимназији, Беатриса Тот, напоменула је да је специфичност мађарске културе тешко уистину пренети страном гледаоцу, али да су ученици успели да то учине кроз глуму и песму. Приметила је и да се Срби веселе више од својих северних суседа, који су, како је речено и у самој представи, помало песимистични.
“Доласком овде, сазнао сам много више о српској култури, а највише ми се свиђа музика, која је брза и весела“, рекао је ученик из Сегедина Бенце Киш, док је сегедински ученик Давид Пипиц поменуо да ће се, након завршене представе, сви учесници вратити кућама с неким новим сазнањима, али и пријатељствима.
“Нарочито ми се свиђа што имамо прилику да се добро и квалитетно упознамо једни с другима“, додала је ученица „Светине” гимназије Ноеми Ачаи.
Сарадња с вршњацима из суседне земље, новосадским и сегединским гимназијалцма није представљала проблем. Неки од њих већ причају језик оних других, као што је Владимир Вукашиновић, који је добио улогу Тоше из Шајкаша, старијег Сремца у традиционалној ношњи тог краја. Као и остали ликови у делу, и он је послао поруку о вредности заједничког живота двају народа. Како је додао Јован Ђорђић, који је учествовао у припреми музичког дела програма, иако није знао мађарски језик, то га није спречило да ужива у процесу и оствари нова другарства.
“Пошто не знам језик, било је тешко у почетку, али, имам доста пријтеља из мађарских одељења, а сада их имам још више и сви они су ми помагали да причам с другарима из Сегедина“, рекао је Јован. “Нађе се начин када постоји жеља. Мислим да је лепо да тако мешамо културе, сви живимо на истом подручју, комшије смо и важно је да причамо о томе“.
Д. Ристић
Фото: Гимназија „Светозар Марковић”