Новосадске улице које пркосе правилима

Иако је прва помисао да ршум одсликава периферију, где свакодневно ничу нове куће, лоша нумерација и распарчаност претварају у прави лавиринт и градско језгро, па понекад нису од помоћи ни виртуелне мапе. Далеко од тога да се у томе можемо поредити с Јапанцима, који немају обичај да крсте улице, него их обележавају бројевима, и то не по реду, него по времену када су изграђене, сличне подударности ипак постоје и од њих луде новосадски таксисти јер тамо престаје да важи свака логика.

Додатно обележавање словима и није нека новина уколико вам не затреба, рецимо, Улица Јована Поповића 61, где се нашло чак осам графема, које не поштују ни абецедни след, већ између одредишта А и Б пркосно стоје куће од Ц до Х, израђене на површини која је вероватно припадала једном власнику, али је накнадно испарцелисана и легализована. Ипак, у томе ју је престигла Улица Бранка Бајића 9, обухвативши својом цифром чак три зграде, а да бисте дошли до свог одредишта, у избору од А до К, овог пута ћириличним низом, мораћете ни више ни мање него да кружите око њих.

Тражећи непаран број Улице Моше Пијаде у смеру према Каменичкој пијаци, можда ћете помислити да се неко нашалио с вама, све док вас не упути да баците поглед на бочну фасаду. Мештане Сремске Каменице то не буни, као ни чињеница да су са исте стране, али овај пут спреда, смештени и парни бројеви. Разлог одступања од урбанистичких правила је, кажу, Центар за основну полицијску обуку, чија је зграда у стилу романтизма саграђена давне 1848. године, за потребе школовања војних полицијских кадрова Аустријске царевине. Ово здање непознатог аутора, које својом површином од око 7.000 квадратних метара и спратношћу спада у групу највећих објеката саграђених у то време на територији Новог Сада, диктирало је исто решење и оближњој Улици Марка Орешковића.

У проналажењу забачених адреса, поред сналажљивости и познавања града, велику улогу има и превозно средство. Ауто вам зато неће бити од користи уколико трагате, рецимо, за Балзаковом 10 јер се до ње долази – са дворишне стране. Када се већ спомињу Лиман и саобраћајница именована по зачетнику реализма, треба напоменути и да је она неочекивано пригрлила бројеве од 62 до 68, иако званично припадају Улици Народног фронта. Таквих примера има у готово сваком кутку града, па и на Новом насељу, где се до улаза 15 и 17 зграде „на лакат” у Партизанских база заправо стиже из Улице Светозара Ћоровића.

Тридесетдеветком започиње конфузија. Од првог гранања налево, ређају се само непарни бројеви, па иако почињу од 41, адреса под ознаком 39А је негде у средини тог дела улице, окружена бројевима 41А–Ц, 43, 45, 45Б, 47 и 49. Затим идемо даље до броја 56, где се пут поново одваја на непарне бројеве од 59 до 91.

Затим, код броја 97 ново следи гранање налево, па поновно дељење на три дела. Улица се „завршава” (на мапи) парним бројем 104 и непарним 171. Али ни то није све јер се после њих волшебно појављују 86А и 88А.

Слађа Милачић