Новосађанке најбоље наставнице у региону

Организатори конференције су “Асоцијација најбољих наставника ЕКС ЈУ”, “ЕдуБалкан заједница” и УГ “Креатива”. Prеthodnih година скуп је одржаван и у другим академским центрима нашег региона, те су градови домаћини били Скопље, Будва и Београд. Њен циљ је подстицање регионалног умрежавања најбољих наставника, васпитача и директора образовних установа, који су спремни да уложе заједничке напоре и да раде на развоју и јачању образовне мреже региона, као и да мотивишу и инспиришу најбоље наставнике да мењају образовање у овом делу света у циљу видљивости наставничког рада и стваралаштва.

- Да бисте учествовали, пролазите озбиљну селекцију, у смислу да морате да испуњавате више услова: да имате освојене награде за професионални допринос образовању на локалном, националном или интернационалном нивоу, да докажете своју креативност у наставним и vannastavnim активностима, да сте аутор или коаутор пројеката у оквиру школе или на међународном нивоу, да сте аутор стручних радова, као и да сте били предавач на трибинама, конгресима, скуповима  - навела је за “Дневник” награђена наставница Весна Пругић Милеуснић, професорка српског језика и књижевности у Електротехничкој школи “Михајло Пупин”. - Битно је да сте ангажовани на свим пољима и да ширите видике ученицима. Пријавила сам се тако што сам попунила упитник и поставила доказни материјал о свим активностима. Уследио је позив, како мени, тако и директору школе, Ермидину Елезовићу.

Раније није учествовала на овој конференцији, али је још као млад наставник увидела потенцијал свог позива, те је награђивана од тадашњег директора школе, Милорада Ђурђевића, који је ценио и подржавао иницијативу наставника. Prеthodnih тридесет година, колико је запослена у Електротехничкој школи, бави се и хуманитарним радом, узима учешћа у разним пројектима са ђацима, пише стручне радове, организује књижевне вечери, квизове, такмичења у беседништву и води разне секције.

- Све је то рад са ђацима, без њих, ми не постојимо и њима највише могу да захвалим за све дипломе и награде - истакла је Весна Пругић Милеуснић и додала да је ово признање стигло у прави час, када је све теже пронаћи смисао јер се просвета годинама урушава.

- По природи сам ентузијаста и не одустајем лако, посебно не од деце, јер, последице нашег рада можда нису одмах видљиве, али су трајне и непоправљиве, зато је наша дужност и обавеза да се и ми усавршавамо, учимо и идемо испред ученика. Савремена технологија приморава наставнике да морају разумети нове генерације и учити оно што им је до јуче било непознато. То сигурно некима тешко пада, али још је Доситеј рекао „Само се простота и глупост задовољавају свегда старим!“. Учитељ са 60 година је прилично уморан, имао он признања или не, а за рад са децом, потребна је огромна енергија која се са годинама, по природи, губи. Подсетила бих све младе колеге да не забораве да је посао учитеља најлепши посао на свету.

Наша суграђанка и наставница хемије у ОШ “Прва војвођанска бригада” Снежана Каламковић, такође је добитник, сада већ, престижне награде за најбољег наставника у региону. На конференцији је први пут учествовала, јер је тек скоро сазнала за ANN ЕКС-ЈУ пројекат, па је тако   истакла своје утиске и указала на добру организацију. 

Аутентични беџ образовања

Поред званичног програма и проглашења најбољих наставника у бившој Југославији, одржан је и “Сајам образовања” на ком су учесници представљали своје дидактичке материјале, беџеве, статуе и разна наставна средства.

У категорији “Аутентични беџ образовања”, наше Новосађанке су однеле још једну победу и заједно са колегиницом Сеадом Кулоглијом из Сарајева, освојиле прво место. Весна Пругић Милеуснић је креирала беџ под слоганом “Из мрака незнања излази се помоћу светлости и образовања”, док је Снежана Каламковић имала потпуно другачију идеју и направила лого за Пету конференцију која ће се одржати у Загребу. Занимиљиво је да су међу посетиоцима такмичења били и чланови жирија који су додељивали бодове, а да то излагачи нису ни знали.

- На отварању су присуствовале угледне и значајне личности Босне и Херцеговине, док је други дан био посвећен и раду и уживању. Најпре смо обишли средњу пољопривредну школу и упознали смо се са њиховим радом. Њихови ученици имају праксу, те производе млечне производе, обрађују месо, гаје печурке, припремају пецива. Након тога, обишли смо и једну основну школу, која је прилагођена новом начину учења. Трећи дан је прошао у радној атмосфери, уз предавања, приказ рада колега и представљање савременог факултета, да би потом уследила додела Плакета најбољим просветним радницима и директора  - рекла је Снежана Каламковић и додала да је учешће на конференцији било пропраћено излетима и добром забавом, па су тако најбољи наставници обишли Башчаршију и споменик природе Врело Босне, а током друге вечери, у хотелу им је уприличено песничко вече.

Она наводи да је током своје каријере улагала у побољшање наставе, те може да се похвали и звањем доктора наука. - Као наставник хемије, у ОШ “Прва војвођанска бригада”, радим од 1996. године. Најпре сам желела да будем хемичар истраживач. Међутим, себе не видим ни на једном другом послу осим као наставника хемије. Јесам доктор наука методике хемије, али је најлепше када неком дајете основу и када усађујете љубав према хемији.

Такође, истиче да је пут до успеха и резултата тежак и да је веома важно бити у току са новинама које доноси наставнички позив.

- Награда је велика одговорност. Млади сте, све док можете нешто ново да научите, тако да је од великог значаја бити упознат са новим техникама и новим технологијама. Наставник вреди све док може да буде у корак и корак испред садашњих ученика. Битно је ослушкивати ученике, а посебно њихова интересовања. Некада је битније бити им друг, па тек онда наставник. Хемију не могу сви да воле и да схвате.

Будућим колегама поручује да свој посао раде из задовољства, јер је најлепше када вас обиђу бивши ђаци, поделе с вама своје успехе или затраже понеки савет.

А. Чегар