Горан Живковић четврт века ради као колпортер: Уз осмех и лепу реч продаје дневну и инострану штампу

Све је почело у лето 1994. године, када је, након повратка из војске, кренуо у потрагу за послом. Пријатељ који је продавао дневну штампу у околини Футошке пијаце препоручио му је да се и он опроба у томе. Горан је окушао срећу и први примерак новина продао на улазу на Штранд, да би се након неколико месеци „преселио“ испред СНП-а, где је провео 11 година, а потом у Змај Јовину улицу, уз Катедралу, где га грађани и сада могу наћи.

– Првих неколико дана продаја штампе је била изузетно лоша па сам се обесхрабрио и размишљао да одустанем – присетио се Горан. – Међутим, прекретница је био викенд када је Штранд био пун, а готово сваки посетилац је желео штиво за прелиставање, што ми је донело зараду и то ми је била једна од најбољих одлука у животу јер, када сам након купалишне сезоне почео продају испред СНП-а, убрзо сам упознао супругу Радмилу. Наставио сам тај посао јер ми се већ првог радног дана допала присност и непрестана комуникација с људима. На посао увек идем срећан и насмејан пошто ме испуњава. Волим да упознајем људе различитих карактера, да чујем њихове догодовштине, али имам стрпљења да саслушам животне приче, жалбе и недаће.

Продајно место предузећа „Прес-колпортер – Нови Сад“ је посебно по томе што је реч о новинарници, па се ту не могу пазарити цигарете, вода или жваке. Међутим, понуда специјализованих часописа о музици, архитектури, науци, те дневне штампе на енглеском, немачком, француском, италијанском или шпанском језику изузетно је богата.

– Већ неко време код нас се може купити инострана штампа као што је „Билд”, „Corriere della сера”, „Финанциал Тимес”, „Дие Зеит”, „Спиегел”, „Стерн”, али и такозване стране трачерске новине, које су посебно популарне међу нашим грађанима који су живели у Немачкој – набројао је Горан – Иако стижу с даном закашњења, туристима то не смета, већ се обрадују када виде штампу из своје земље у Змај Јовиној улици. Волео бих да у скорије време набавимо и кинеске новине, с обзиром на то да је Нови Сад преплављен туристима из Азије. Наравно, код нас се може пазарити дневна штампа националних мањина попут „Хрватске ријечи”, „Magyar сзо”-а, „Цсáлади kör”-a, „Хéт нап”-а, што грађани посебно цене.

Прво се прода примерак „Дневника”

Прва муштерија Горана Живковића, у 6.45 сати је бака која годинама у исто време долази да купи примерак „Дневника”, „Данаса” и укрштеницу.

- Док старији суграђани деценијама купују дневне новине, све је већи број младих који се интересују за стручне и модне часописе – рекао је Горан, додавши да је омиљен и међу туристима, али и нашим људима који лето проводе у Новом Саду. – Упознао сам једну жену из Швајцарске и распричали смо се о разним темама. Пре него што је отишла, затражила је моју адресу. Недуго потом у знак захвалности послала је чоколаде, а на тај начин сам добијао поклоне чаки из далеке Аустралије. То је само потврда да се лепа реч, љубазност и осмех ипак исплате.

Горан се похвалио великим бројем верних купаца који годинама пазаре искључиво код њега. Како каже, иако има конкуренцију „на сваком ћошку“, грађанима није тешко да дођу с другог краја града и да купе новине код свог омиљеног продавца.

– Многе наше муштерије су јавне личности или познати суграђани. Један од њих је Зоран Вучевић, отац градо­начелника Милоша Вучевића, који обавезно купи „Дневник”– открио је Горан. – Једном недељно наврати и председница Народне скупштине Маја Гојковић, а продао сам новине и Матији Бећковићу, Радету Шербеџији, Сеиду Мемићу Вајти, глумцима из хумористичне серије „Државни посао”.

По Горановим речима, туристи, осим што се распитују о градским знаменостима, често купе наше локалне новине, међу којима предњачи „Дневник”. Занима их изглед штампе, односно да виде по чему се она разликује од државе до државе, а воле и да „осете” културу државе коју су посетили.

Иако живимо у дигиталном добу, када су вести доступне једним кликом, Горан је уверен у то да многи и даље воле да „вести читају на папиру”.

– Када смо закорачили у тзв. дигитално доба, уплашио сам се да штампани медији неће дуго опстати – искрен је био Горан. – Међутим, није тако. Приметио сам да родитељи све више купују часописе деци, а малишани су одушевљени. Осим тога, често чујем коментаре да ништа не може заменити новине и да није исти осећај листати портале на интернету и листати новине, што улива наду у опстанак штампе.

Горан с поносом истиче да је за ових 25 година успео да развије посебан и несвакидашњи однос с грађанима и да је многима постао не само омиљени продавац већ и пријатељ. Како каже, тај однос његовом животу доноси богатство које новац никада не би могао, те се нада да ће се тим послом бавити још дуго.    

С. Ковач