Goran Živković četvrt veka radi kao kolporter: Uz osmeh i lepu reč prodaje dnevnu i inostranu štampu
Novosađanin Goran Živković danas će obeležiti 25 godina otkako je počeo da radi kao kolporter, odnosno ulični prodavac novina.
Sve je počelo u leto 1994. godine, kada je, nakon povratka iz vojske, krenuo u potragu za poslom. Prijatelj koji je prodavao dnevnu štampu u okolini Futoške pijace preporučio mu je da se i on oproba u tome. Goran je okušao sreću i prvi primerak novina prodao na ulazu na Štrand, da bi se nakon nekoliko meseci „preselio“ ispred SNP-a, gde je proveo 11 godina, a potom u Zmaj Jovinu ulicu, uz Katedralu, gde ga građani i sada mogu naći.
– Prvih nekoliko dana prodaja štampe je bila izuzetno loša pa sam se obeshrabrio i razmišljao da odustanem – prisetio se Goran. – Međutim, prekretnica je bio vikend kada je Štrand bio pun, a gotovo svaki posetilac je želeo štivo za prelistavanje, što mi je donelo zaradu i to mi je bila jedna od najboljih odluka u životu jer, kada sam nakon kupališne sezone počeo prodaju ispred SNP-a, ubrzo sam upoznao suprugu Radmilu. Nastavio sam taj posao jer mi se već prvog radnog dana dopala prisnost i neprestana komunikacija s ljudima. Na posao uvek idem srećan i nasmejan pošto me ispunjava. Volim da upoznajem ljude različitih karaktera, da čujem njihove dogodovštine, ali imam strpljenja da saslušam životne priče, žalbe i nedaće.
Prodajno mesto preduzeća „Pres-kolporter – Novi Sad“ je posebno po tome što je reč o novinarnici, pa se tu ne mogu pazariti cigarete, voda ili žvake. Međutim, ponuda specijalizovanih časopisa o muzici, arhitekturi, nauci, te dnevne štampe na engleskom, nemačkom, francuskom, italijanskom ili španskom jeziku izuzetno je bogata.
– Već neko vreme kod nas se može kupiti inostrana štampa kao što je „Bild”, „Corriere della sera”, „Financial Times”, „Die Zeit”, „Spiegel”, „Stern”, ali i takozvane strane tračerske novine, koje su posebno popularne među našim građanima koji su živeli u Nemačkoj – nabrojao je Goran – Iako stižu s danom zakašnjenja, turistima to ne smeta, već se obraduju kada vide štampu iz svoje zemlje u Zmaj Jovinoj ulici. Voleo bih da u skorije vreme nabavimo i kineske novine, s obzirom na to da je Novi Sad preplavljen turistima iz Azije. Naravno, kod nas se može pazariti dnevna štampa nacionalnih manjina poput „Hrvatske riječi”, „Magyar szo”-a, „Csáladi kör”-a, „Hét nap”-a, što građani posebno cene.
Prvo se proda primerak „Dnevnika”
Prva mušterija Gorana Živkovića, u 6.45 sati je baka koja godinama u isto vreme dolazi da kupi primerak „Dnevnika”, „Danasa” i ukrštenicu.
- Dok stariji sugrađani decenijama kupuju dnevne novine, sve je veći broj mladih koji se interesuju za stručne i modne časopise – rekao je Goran, dodavši da je omiljen i među turistima, ali i našim ljudima koji leto provode u Novom Sadu. – Upoznao sam jednu ženu iz Švajcarske i raspričali smo se o raznim temama. Pre nego što je otišla, zatražila je moju adresu. Nedugo potom u znak zahvalnosti poslala je čokolade, a na taj način sam dobijao poklone čaki iz daleke Australije. To je samo potvrda da se lepa reč, ljubaznost i osmeh ipak isplate.
Goran se pohvalio velikim brojem vernih kupaca koji godinama pazare isključivo kod njega. Kako kaže, iako ima konkurenciju „na svakom ćošku“, građanima nije teško da dođu s drugog kraja grada i da kupe novine kod svog omiljenog prodavca.
– Mnoge naše mušterije su javne ličnosti ili poznati sugrađani. Jedan od njih je Zoran Vučević, otac gradonačelnika Miloša Vučevića, koji obavezno kupi „Dnevnik”– otkrio je Goran. – Jednom nedeljno navrati i predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, a prodao sam novine i Matiji Bećkoviću, Radetu Šerbedžiji, Seidu Memiću Vajti, glumcima iz humoristične serije „Državni posao”.
Po Goranovim rečima, turisti, osim što se raspituju o gradskim znamenostima, često kupe naše lokalne novine, među kojima prednjači „Dnevnik”. Zanima ih izgled štampe, odnosno da vide po čemu se ona razlikuje od države do države, a vole i da „osete” kulturu države koju su posetili.
Iako živimo u digitalnom dobu, kada su vesti dostupne jednim klikom, Goran je uveren u to da mnogi i dalje vole da „vesti čitaju na papiru”.
– Kada smo zakoračili u tzv. digitalno doba, uplašio sam se da štampani mediji neće dugo opstati – iskren je bio Goran. – Međutim, nije tako. Primetio sam da roditelji sve više kupuju časopise deci, a mališani su oduševljeni. Osim toga, često čujem komentare da ništa ne može zameniti novine i da nije isti osećaj listati portale na internetu i listati novine, što uliva nadu u opstanak štampe.
Goran s ponosom ističe da je za ovih 25 godina uspeo da razvije poseban i nesvakidašnji odnos s građanima i da je mnogima postao ne samo omiljeni prodavac već i prijatelj. Kako kaže, taj odnos njegovom životu donosi bogatstvo koje novac nikada ne bi mogao, te se nada da će se tim poslom baviti još dugo.
S. Kovač