Нови Сад виђен очима првих фотографа

 излазе изван својих студија и апаратима бележе делове Новог Сада и догађаје у њему, остављајући трајно сведочанство о његовом расту. По речима више кустоскиње Музеја града Новог Сада Иване Јовановић Гудурић, ауторке изложбе „Новосадски фотографски атељеи 1854–1914”, која се 12. фебруара може погледати у Збирци стране уметости, прву фотографију Новог Сада, тачније Петроварадинске тврђаве, направио је Анастас Јовановић 1850. године. Он није био локални фотограф, али је значајна личност у свету фотографије јер се сматра једним од њених родоначелника код Срба.

Недуго после Анастаса Јовановића, први новосадски фотограф Георгије Кнежевић, направивши неколико снимака Тврђаве, Главног трга, данашњег Трга слободе и Господске улице, садашње Змај Јовине, себи  обезбеђује место на самом врху листе оних који су фотографисали Нови Сад.

– То су најзначајнија три пункта у граду, који су били честа инспирација фотографа – каже Ивана Јовановић Гудурић.



– Интересантно је да се на Кнежевићевим најстаријим фотографијама виде и људи, као да је хтео да дочара свакодневну атмосферу на градском тргу и у главној улици, где је тада била и пијаца. Омиљени мотив фотографа, каже Ивана Јовановић Гудурић, који се налазио и на разгледницама, је Тврђава. На тим фотографијама се и види понтонски мост, а касније, изградњом железничког моста, њихову пажњу заокупља овај други. Волели су да фотографишу и Нови Сад с Тврђаве, захваљујући чему су настале дивне панораме града.



– Упореде ли се две панораме из различитих година, може се уочити како се град просторно развијао – каже наша саговорница. – Крај 19. века је период развоја Новог Сада, појављује се железница, гради се мост и, уопште, то је доба урбанизације. На фотографијама и разгледницама из тог периода виде се прве фабрике, које ничу на празном простору.



Инспиративне за новосадске фотографе биле су и зграде које су и данас симбол града – Градска, или тада Варошка кућа, Црква Имена Маријина, на једној фотографији Јосифа Сингера чак се види Катедрала након великог пожара у којем јој је страдао кров. Забележили су и неке зграде којих више нема, попут позоришта „Дунђерски”, Јерменске цркве и објеката око ње.



Ако се Георгију Кнежевићу приписује прва фотографија града, онда  за Стефана Вулпеа из плејаде првих  фотографа треба рећи да је забележио први јавни догађај.– Био је то Благовештенски сабор у Сремским Карловцима 1861. године, на основу чега је потом направљена литографија у Бечу – каже Ивана Јовановић Гудурић. – Јован Рехницер, новосадски фотограф који је 20 година имао атеље у тадашњој згради Матице српске, познат је по томе што је камером трајно забележио велику поплаву 1876. године у Новом Саду. Направио је серију фотографија о томе на неколико пунктова и оне су се могле купити у комплету у његовом атељеу. Он је фотографисао и пренос земних остатака Бранка Радичевића из Беча на Стражилово.



Идући у корак с манирима какви су постојали у Европи тога доба, предузимљиви новосадски фотографи почињу да праве и разгледнице. Јосиф Сингер се међу њима сматра зачетником израде разгледница с мотивима Новог Сада. Као способан и послован човек, видео је у производњи разгледница добру зараду па је имао њихову завидну продукцију с наразличитијим мотивима из града. Осим тога, остао је упамћен по фотографијама сахране Светозара Милетића и краља Милана Обреновића у манастиру Крушедол.



– Разгледнице се генерално појављују с развојем туризма, у другој половини 19. века јер се мења начин живота – објашњава Ивана Јовановић Гудурић. – Користили су новосадски фотографи и клишее које су куповали у Аустрији и онда су само убацивали објекте карактеристичне за Нови Сад. Тако је настала чувна разгледница с цепелином изнад Новог Сада. То све говори о томе да су Новосађани желели да Нови Сад постане модеран град и имитира живот у европским метрополама.



З. Милосављевић

 

О брковима на портретима



У склопу изложбе о новосадским фотографским атељеима, публика је имала прилику да на тематским предавањима уторком, такозваним чајанкама, сазна више од онога што сама поставка говори. Тако је уочи Дана града Новосађанима подарена поставка у поставци – „Нови Сад оком првих фотографа” која говори о првим фотографијама самог Новог Сада.

У уторак, 7. фебруара, од 19 сати биће одржана последња чајанка, а тема су бркови на фотографијама. Припремајући изложбу, кустос Ивана Јовановић Гудурић уочила је да се бркови појављују на 98 одсто мушких портрета, што ју је подстакло да се позабави тиме зашто је то тако, због чега су бркови важни, кад нестају, а кад се враћају у моду, ко је диктирао моду и фотографијама као извору за проучавање мушке моде.