Нови Сад лидер у отварању нових радних места
У Новом Саду, закључно с децембром 2017. године, незапосленост је смањена 22 процента, односно за око 5.000 људи, те је тренутно на евиденцији филијале Нови Сад Националне службе за запошљавање 16.774 незапослених, речено је на јучерашњој конференцији на медије.
Слично је стање и на нивоу Јужнобачког округа, где је незапосленост мања 17,5 одсто.
„Град Нови Сад је лидер у Републици Србији по висини новца издвојеног ради запошљавања незапослених и отварања нових радних места“, истакла је директорка филијале Нови Сад НСЗ-а Татјана Видовић, и додала да су такви резултати постигнути захваљујући подршци Владе Републике Србије, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и повећаном обиму страних инвестиција и добро планираним мерама активне политике запошљавања.
„Филијала Нови Сад је наставила успешну интезивну сарадњу с послодавцима, који су нашим посредством долазили до радника, а захваљујући томе, имали смо 22,5 процената више слободних радних места у односу на 2016. годину.“
И страни инвеститори – попут „Лира” и „Аптива” (некадашњи „Делфај”) – знатно су утицали на смањење незапослености у нашем граду, те су до сада запослили око 6.500 људи, а током протекле године свој делокруг запошљавања су проширили на цео Јужнобачки округ. Три успешно одржана Сајма запошљавања постигла су рекордно учешће послодаваца, број слободних радних места, као и посету оних који су били заинтересовани за рад у неким од понуђених фирми.
„Током 2017. године новосадска филијала је реализацијом Националног акционог плана запошљавања и реализацијом мера активне политике првенствено укључила теже запошљиве особе и особе које спадају у посебно осетљиву категорију незапослених, као што су млади до 30 година, старији од 50, технолошки вишкови, дугорочно незапослене особе, радно способни корисници новчане социјалне помоћи, жене – жртве насиља, жртве трговине људима, млади без родитељског старања, деца палих бораца, самохрани родитељи“, објаснила је Татјана Видовић.
На евиденцији највише агронома и психолога
„Када је реч о високообразованим особама, на евиденцији Националне службе за запошљавање – филијала Нови Сад, највише има пољопривредних инжењера, туризмолога, психолога и професора српског језика, док су у дефициту информатичари и програмери“, указао је начелник Одељења за посредовање у запошљавању и планирање каријере Душан Марјановић.
Ситуацију су побољшали страни инвеститори који су запослили много машинских инжењера.
„Национална служба за запошљавање је преко надлежних филијала прошлог фебруара расписала јавне позиве за реализацију активних мера запошљавања, међу којима је и мера стручне праксе за младе до 30 година, будући да су препознати као ризична група“, рекла је начелница Одељења за програме запошљавања, предузетништво, образовање и обуке Смиљана Радовановић.
„Ове године у нацрту новог јавног позива, који је већ у припреми, планирано је да не постоји старосно ограничење у погледу младих. То је побољшање и ми се надамо ширем обухвату који ће младима бити добра шанса у финансијском и професионалном смислу.“
„У почетку смо имали 2.800.000 динара и додатно је било обезбеђено 550 милиона за професионалну рехабилитацију особа с инвалидитетом. Такође смо имали и додатну помоћ из буџета Покрајинске владе и локалних самоуправа за реализацију покрајинских и локалних акционих планова, као и из пројекта ИПА 2012. Значајну улогу у запошљавању је пружио Покрајински секретаријат за привреду и туризам, који је кроз реализацију Покрајинског акционог плана укључо више од 260 особа с наше евиденције, а укупно је за то било усмерено 53 милиона динара. Град Нови Сад је определио буџет од 136 милиона динара, те смо у те финансијске мере укључили више од 600 особа са евиденције.
Осим што је 2.300 особа укључено у финансијске мере, око 8.300 њих је било укључено и у нефинансијске. Више од 2.000 људи је похађало обуке које су биле организоване у Едукативном центру Војводине, а у складу с програмом рада НСЗ-а, организовали су и обуке за тржиште рада за особе с инвалидитетом. Наиме, особе с инвалидитетом и припадници ромске националне мањине су препознати као теже запошљива категорија, стога се и њима посвећује посебна пажња. Код ОСИ је проблематика што се послодавци и даље пре одлучују да плаћају такозване пенале, него да запосле људе који имају неки инвалидитет, док је код Рома ситуација таква да се не изјашњавају као припадници те националне мањине те не бивају препознати као ризична група.
„Желимо да и даље, као модеран јавни сервис, будемо поуздан партнер послодавцима и незапосленим особама“, нагласила је директорка филијале НСЗ-а.
„Крајем децембра усвојен је Национални акциони план за ову годину и укупно ће бити обезбеђено 3.650.000.000 динара, што је много више новца него лане. Предност у укључивању мера ће имати они који припадају категорији теже запошљивих особа. Додатне паре ће бити обезбеђене и из буџета Војводине и локалних самоуправа за реализацију акционих планова запошљавања. Националној служби за запошљавање је додељен директни грант у висини од пет милиона евра по пројекту ИПА 2013 који ћемо реализовати ове године, а ускоро ће бити и расписивање јавних позива.“
Л. Радловачки