Нови Сад до 2025. године измешта већину транзита на ободе града
Почетком припрема за изградњу моста преко Дунава између Петроварадина и Каћа, постало је извесно да ће у наредних неколико година, према најавама званичника до 2025, Нови Сад решити транзит на свом источном и јужном ободу и кроз изградњу Фрушкогорског коридора.
На северном рубу градског подручја то је учињено изградњом режијских саобраћајница паралелно с ауто-путем Е-75, а да би транзит потупно заобишао градско подручје преостаје да се изгради обилазница око западних делова Новог Сада.
Нови мост преко Дунава који се гради у продужетку Булевара Европе, да ли због административне ригидности или планског наслеђа, а можда и због обилазнице око Сремске Каменице која ће излазити на њега, носи у свом службеном називу именицу „обилазница”. Отуд и замерке дела јавности да то не може бити западана обилазница око Новог Сада, пошто у данашње време, за разлику од пре више од пола века како је назив настао, Булевар Европе и нови мост полове град практично на пола.
Па где ће и како ће се пружати будућа западна обилазница, коју званичници, за сада, само спорадично помињу? Према Просторном плану Новог Сада, кровном планском документу за градско подручје, западна обилазница била би заправо измењена траса дела државног пута 1Б-12 или, народски речено, пута Нови Сад - Бачка Паланка. Тај пут би се одвајао од постојећег нешто пре Бегеча, гледано из правца Бачке Паланке, и затим северним ободом градске општине заобишао Бегеч, Футог, Ветерник, прошао између Сајлова и Руменке, те преко новог моста преко Канала ДТД изашао на prеthodno поменуте сервисне саобраћајнице дуж ауто-пута Е-75.
У самом Просторном плану из 2012. године наглашава се да је траса будућег пута уцртана у плановима приградских насеља, али да је она подложна изменама, пошто су делови трасе „нападнути” дивљом градњом. Да би се траса прецизно тврдила, у Просторном плану се наводи да су потребне одређене студије и анализе, као и Генерални пројекат са prеthodnom студијом оправданости.
Уколико се узме у обзир да ће очигледно бити потребно решити замршене имовинско-правне односе пре почетка изградње нове обилазнице, онда можда не чуди што се из градских, али и покрајинских и државних структура, овај важан правац не помиње превише често. У светлу нових помака на припремама за изградњу моста на Дунаву између Бачке Паланке и Нештина и тиме стварањем нове везе север-југ на крајњем западу Војводине и то свега педесетак километара од Новог Сада, може се очекивати да ће проток робе и људи условити и брже решавање питања западне обилазнице и већ сад прилично оптерећеног правца.
Из prеthodnih искустава са планирањем, пројектовањем и извођењем значајних саобраћајница у овом делу Србије, није реално очекивати да би западна обилазница могла да буде изграђена у наредних неколико година. До тада, теретњаци из правца запада користиће и даље градске булеваре и улице на Новом насељу и Детелинари као транзитни правац, а да не спомињемо Бегеч, Футог и Ветерник. Међутим, након решавања јужне и источне обилазнице, изградње мостова, тешко да би Новом Саду преостала важнија инвестиција у градску саобраћајну инфраструктуру, те би на листи приоритета овај правац доспео на прво место.
С. Крстић