overcast clouds
11°C
25.11.2024.
Нови Сад
eur
116.9978
usd
111.6711
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Како се некад славило у Новом Саду: Дочек уз крофне и шампањац

29.12.2019. 14:02 14:11
Пише:
Фото: pixabay.com

Нова година је у Новом Саду почела да се обележава почетком 20. века, и то углавном у кругу породице, будући да се том празнику у тим временима није придавао данашњи значај, нити је он тада био званично признат.

Под утицајем обичаја са Запада, између два светска рата тренд и еуфорија прослављања Нове године стигли су и у наш град. По речима хроничара, публицисте и историчара Зорана Кнежева, који је недавно у Спомен-збирци Павла Бељанског одржао предавање на ту тему у оквиру програма „Новосадског винтерфеста”, тада је у Новом Саду био обичај да се 31. децембра одлази у биоскопе. Након одгледане биоскопске представе, грађани би ишли на вечеру, а занимљиво је да су се на трпезама у домовима Новосађана увек налазиле крофне. Ако је ситуација то допуштала, служен је и шампањац. 

– У другој половини тридесетих година, после велике економске кризе, Нова година почиње да се прославља богатије, уз разне томболе и шлагер-певаче, а кажу да је најсвечаније и највеселије било по кафаницама и малим ресторанима на периферији Новог Сада, где се уз звуке тамбураша и песму певачица окупљао обичан свет – рекао је Кнежев. – Издашнији Новосађани су прослављали у кафанама и ресторанима уз звуке џеза, опере и занимљив пратећи програм, док су сиромашнији то чинили углавном у својим домовима. И тада је било карактеристично да се млади окупљају на једном месту, а старији на другом. У том периоду, али и након Другог светског рата, било је популарно да се током прославе у разним салама организује томбола с вредним наградама.

После Другог светског рата однос према празницима потпуно се мења па, како је Кнежев истакао, Нова година постаје неприкосновени празник, а Божића готово да и нема. Откако је као државни празник почела да се слави 1955. године, Нова година се обележавала масовније, свечаније и у различитим радним организацијама, фабрикама и домовима културе.

– Новосадске прославе педесетих, шездесетих и седамдесетих година најбоља су сведочанства заједништва, елегантних одевних комбинација и празничне еуфорије – објаснио је новосадски хроничар. – Тада се славило у Соколском дому, с богатим томболама, балским плесовима и свим оним што је припадало том времену. Занимљив је податак да су током седамдесетих и осамдесетих година један мушкарац и жена сваког 31. децембра с касетофоном и флашом шампањца излазили на Трг слободе и плесали бечки валцер. Масовна окупљања на градском тргу за дочек, каква и данас знамо, почела су да се практикују деведесетих година прошлог века.

Прва новогодишња јелка окићена је осамдесетих година 16. века у Риги, а у Војводини је, по забелешкама које је Кнежев пронашао, први пут украшена у Суботици 1869. године у једном забавишту. Обичај кићења убрзо је стигао и до Новог Сада, па се до данас та традиција наставља те се из године у годину и градске улице и тргови све више се улепшавају и дотерују током празника. Кнежев је рекао и да се Српска Нова година раније прослављала у градовима јер су мештани сеоских средина више значаја придавали обележавању Божића. Тек последњих година 20. века она почиње да се прославља на тргу, али и у градским кафанама, ресторанима и клубовима.

В. Бијелић

Пише:
Пошаљите коментар