НИКАД НИЈЕ КАСНО За балетским штапом и мушкарци и жене
Иако је иза ње дугогодишњи рад с децом, уписавши се на мастер балетске педагогије на Институту за уметничку игру у Београду, власница новосадског „Поинт денс студија” Милана Митровић пожелела је да се опроба у зрелијој старосној групи, те је тако ове године настао почетни курс балета за одрасле, који нуди другачији и забавнији вид рекреације.
Многе предрасуде везане за ту уметност руши већ на самом почетку неколико чињеница.
„Старосна граница не постоји, а није пресудна ни физичка спремност“, каже Милана Митровић.
Додаје да, иако се дисциплиновано вежба по принципима правог балетског часа и правилима руске школе, полазници раде колико могу.
„Тренинзи су динамични и захтевни, али, опет, врло креативни и сваки пут другачији. Занимање постоји и међу момцима, те их тренутно имамо петорицу. Фасцинира их колико након теретане, коју редовно посећују, овде постају флексибилнији, док је нежнијем полу најчешћи циљ да се затегну, изгубе килограме или остваре детињу жељу за грациозношћу какву имају само балерине“, вели наша саговорница.
Пошто је заинтересованост велика, на располагању су јутарњи термини од 9 сати и вечерњи од 18.30.
„Рекла сам им да ће брзо осетити да су им та два тренинга од сат и по недовољна јер тело тражи да све више вежбате. Зато има оних који, ако успеју, дођу и ујутру и увече“, објашњава наша саговорница.
Програм, наравно, прилагођен особама без искуства у класичној балетској игри, подразумева вежбе код штапа, на средини сале, на поду и скокове, чиме се постиже кондиција, издуженост мишића, гипкост тела и складност покрета. Међутим, упознавање те лепе уметности тражи континуиран и предан рад.
Полазници кажу да, колико год изгледао лак, балет изискује потпуну контролу плесача над својим телом и помера границе издржљивости па није само физички изазов него и ментални. После „две осмице” поинт-флекса у лежећем положају с ногама подигнутим под правим углом, како називају једну вежбу, почињу сви да се смеју од бола.
У тој почетничкој групи, која би од јесени требало да пређе на виши ниво, осети се прави тимски дух. Осим што деле слатке муке, једном месечно одлазе на представе, анализирају снимке и коментаришу их, а Милана Митровић додаје да им је у плану да на крају године у позоришту одрже јавни час, што ће бити прилика да широј публици прикажу своја постигнућа.
Текст и фото: С. Милачић