НЕСТВАРАН ПРИЗОР У НОВОМ САДУ Самоникла паприка усред бетонске џунгле А И РОДИЛА ЈЕ (ВИДЕО)

Извор: Дневник/А. Грубеша

Стабљика паприке не да је никла, него је и изђикала за понос сваком фармеру...

Новосађани се често жале да у граду имају премало зеленила и да сваки комад травнате површине изгледа опстаје само док чека погодног инвеститора, да га за пар месеци промени у нову, безличну зградурину, начичкану прескупим становима.

Можда исто то мисли и Мајка природа, али она одавно нема право гласа, нити се ико труди да је било шта пита? Међутим, уместо да непродуктивно гунђа по друштвеним мрежама као просечан „људ“ године 2024, природа не губи време на празне приче и она дела!

Тако се у Новом Саду, буквално усред бетонске џунгле на Булевару ослобођења, недалеко од тазе реновиране Железничке станице, отелотворила стабљика паприке, на месту где никоме на памет пало не би да би нежна биљчица могла неометано да пусти корен. На једва пар сантиметара земље сумњивог квалитета, преживеле баш ту више због траљавог посла грађевинаца, него због стварне намере да ту икада поново осване зеленило.

Извор: Дневник/А. Грубеша

И у инат првом комшији - великој, бетонској жардињери, која статира у улози назови природе у урбаној средини.

Да ли је семе паприке овде залутало на „крилима кошаве“, или га је ту донела нека птичица, а можда чак и човек, који је наслоњен на стуб јео и причао с пуним устима? Ко ће то знати? Или је све ово дело неке нове гериле, својеврсних „хортикултурних партизана“ о чијим ћемо подвизима против далеко бројније и моћније бетонско-асфалтне камариле тек слушати, а можда и снимати филмове у далекој будућности? И које ћемо то још биљчице можда ускоро виђати на необичним местима?

Извор: Дневник/А. Грубеша

Засад остаје мистерија... Тек, папричица је вала лепо изђикала, баш за понос сваком пристојном фармеру. А да труд, ма чији био, није био узалудан говоре и први плодови – паприка је ро-ди-ла!

Да ли су папричице слатке или љуте, остаће тајна... нисмо их дирали; било би непристојно брати нешто што, нажалост, ниси сам посадио, заливао и неговао...

Текст и фото: А. Грубеша