Неформални клуб љубитеља преферанса у карловачком „Куму”  

И тако седам година заредом, откако тај локал функционише.

Група од петнаестак, некад више, некад мање, страствених заљубљеника у ту игру коју називају yеntlmеnskom, с власником локала Милорадом Црнојачким на челу, сваког уторка ту проведе четири до пет сати играјући префернас, како кажу, из чисте љубави. Направе паузу после два сата и почасте се пицама, а онда се врате игри. Кажу да је за то време сва пажња концентрисана на игру, политици и другим темама тада нема места за столовима. И додају да их супруге подржавају јер знају да су на „сигурном”.

Александар Саша Борчански, незванични доживотни председник незваничног клуба, с правом продужења мандата, како га у шали саиграчи зову, каже да је реч о неформалној групи играча која се стално шири и у своје редове прима нове заљубљенике у ту игру. Размишљали су о томе да оснују клуб и организују такмичења, али пошто су им игра и дружење у првом плану, не журе с тим.

– То је друштвена игра у којој нема пресудну улогу фактор среће већ интелект и колективан рад – објашњава Борчански, који се упознао с преферансом пре пола века. – Колико је лепо играти је, у истој мери је занимљиво и посматрати играче. Осим што, играјући је, развијаш „вијуге”, упознајеш човека прекопута себе и његов карактер. Битно је познавати правила и пратити играче, наћи себи равне и тако напредовати. Раније смо водили евиденцију о томе ко побеђује, али смо од тога одустали јер нам је од победе важније дружење. Дође понекад до конфликтних ситуација, али се оне yеntlmеnski решавају. Нико одавде није изашао, а да је рекао да се више неће вратити.

Елитни картарошки кругови

Преферанс је, упркос француском имену, игра утемељена међу племством у Русији средином 19. века. То је прва позната игра у којој је примењена лицитација. Врло брзо је постала популарна и привукла многе познате личности, као што је Лав Николајевич Толстој. Та игра је имала поклонике у прошлим временима и у Карловцима. Постоје подаци, илустровани многобројним фотографијама, да су се преферанс и briy играли на сличан начин и између два светска рата. Виђенији Карловчани, интелектуалци, међу којима је предњачио брачни пар Александра Шанда и Јурај Рашкај, често су се дружили и играли и тенис, осим преферанса и бриџа.    

Осим Карловчана, у „Куму” преферанс играју и Новосађани, Београђани, а повремено им се придружују играчи из Париза, Хелсинкија, Штутгарта, Подгорице. Међу њима има уметника, економиста, ИТ стучњака, музичара, професора, пензионера... између 40 и 70 година. На партију покаткад сврати и доајен карловчаког преферанса и виноградарства и винарства Радмило Димитријевић Роша. Кажу да имају и две даме у својој скупини, али оне нису с њима сваког уторка.

Да се преферанс може описати као игра која одише позитивном енергијом и идејама, доказ је концерт који је у новембру прошле године одржан у Музеју пчеларства и винској кући „Живановић”, за који је предлог потекао управо из круга карловачких играча преферанса. Један од играча, пијаниста из Београда Миливоје Вељић с колегиницом Браниславом Подрумац (сопран) одржао је у том амбијенту „концерт музике за добро расположење”, о којем Карловчани и данас говоре. Но, неће то бити њихов једини наступ у Карловцима. По свој прилици, у оквиру Летње школе црквеног појања „Корнелију у спомен”, публика ће 29. јула опет имати прилику да их види и слуша.