Не шетајте бициклистичком стазом, ослободиоци
Пешацима су најгори возачи аутомобила, бициклистима вероватно и возачи и пешаци, а и они на електричним тротинетима, возачима остали возачи, достављачи на бициклима одавно су на друштвеним мрежама окарактерисани као надрндане bicikl-kamionyijе, јер им је торба на леђима попут кабине камиона... хаос без правила.
До пре четири године успевала сам да се изнервирам само кад први пут у „сезони” седнем на бицикл, па ми неко без имало осећаја искочи пред точкове, а сад увелико дајем пример како ми сваки пут само од Железничке станице до старе зграде „Дневника” бар петоро њих готово стоји насред бициклистичке стазе. Звоним, закочим тако да ми се задњи точак одигне, не оптерећују се. Зато сам, мада ћете ми замерити, недавно била одушевљена присуствујући сценама у којима су бициклисти одгурнули пешаке са бициклистичке стазе. Шета жена, гледа у телефон, никако да скрене на тротоар, који је случајно поред, бициклиста ју је баш васпитно закачио. Потом, две стоје, заузеле пола стазе, човек дува у пиштаљку уместо да звони, оне не примећују. Сцена је била још јача него prеthodna. Свака част, људи, а ја само што салто не направим покушавајући да не повредим те..., хм, ослободиоце Новог Сада.
Бранка Павковић