Горан Живковић је заиста разносач гласова
НАШИ СУГРАЂАНИ: НОВОСАДСКИ КОЛПОРТЕР ГОРАН ЖИВКОВИЋ Улични продавац новина, и много више од тога ПО ОВОМЕ ЈЕ ЈЕДИНСТВЕН У СРБИЈИ
Према дефиницији, колпортер је улични продавац ситница, нарочито новина и књига.
Ипак, постоји и друга дефиниција, која даје дубље значење овој професији и људима који се њоме баве – разносач гласова. Ово занимање је доласком дигиталних технологија почело да губи свој допринос, све мање људи чита књиге и новине у штампаном издању, али ипак и данас постоје колпортери који живе од ове делатности.
Један од њих је и Горан Живковић, чији се штанд налази прекопута Танурџићеве палате у центру нашег града. Горан није једини колпортер у Новом Саду, има их и код Футошке пијаце, али је свакако најпопуларнији и његова прича почиње почетком 90-их, јер је након служења војног рока имао проблем да нађе стално запослење.
Оно што ме радује јесте да мноштво родитеља купује својој деци часописе,
стрипове, магазине и слично. Мислим да је то једна лепа,
али и веома важна родитељска пракса
(Горан Живковић)
– Једном приликом сам срео другара који је радио за једну малу фирму, продавао је новине буквално са парчета картона – започео је Живковић. – Он ми је објаснио услове и како то све функционише, одлучио сам да одем до те фирме и питам за посао. Када сам први пут отишао нису ме прихватили, шта више, морао сам да се враћам неколико пута да бих напокон добио своје место испред главног улаза на Штранду.
Горан је рекао да је и он, као и његов пријатељ, почео да продаје са картона, што се баш и није свидело његовом оцу. Тврди да се још увек сећа своје прве муштерије која је купила „Свет” за динар и по, и како је погрешно вратио кусур направивши мањак приликом своје прве продаје. Од овог посла Горан живи већ више од 30 година, а осим новца он му је донео и нешто много вредније.
– У неком тренутку сам се пребацио да продајем испред Српског народног позоришта Тамо сам упознао моју жену Радмилу, која је радила у продавници прекопута, имамо и сина Луку – рекао је Живковић. - Заиста је занимљив посао, сваки дан је другачији, упознао сам пуно наших људи, али и странаца и туриста.
Наш саговорник је објаснио да се увек труди да остави што бољи утисак код странаца и туриста који му се обрате за савет, јер сматра да тако утиче да им Нови Сад и Новосађани остану у лепом сећању.
– Дигитализација је свакако удаљила младе од штампаних издања, али ја и даље имам редовне муштерије – казао је Горан. – Оно што ме радује јесте да мноштво родитеља купује својој деци часописе, стрипове, магазине и слично. Мислим да је то једна лепа, али и веома важна родитељска пракса.
Има чак и новине из иностранства
На Горановом штанду могу се, поред домаћих, купити и стране дневне новине из Мађарске, Немачке и осталих земаља, с тим да страна издања касне један дан.
– Најбоље се продају домаће дневне новине, ја продајем сву домаћу штампу која излази и мислим да сам по томе јединствен у Србији – похвалио се Живковић. – Велика потражња је и за женским часописима, на пример, од кад је изашло оно издање о Лепој Брени, „Vogue” се распрода чим стигне. Имам на мађарском преко 200 различитих издања и заиста мислим да код мене свако може да пронађе нешто за себе.
Осим великом понудом, Горан Живковић своје муштерије привлачи и неисцрпном позитивном енергијом, која свакодневно поправља расположење многима. Мимо продаје штампе, код Горана се увек може чути и нека занимљива анегдота или информација, па је он тако заиста разносач гласова.
Текст и фото: Б. Гуран