Goran Živković je zaista raznosač glasova
NAŠI SUGRAĐANI: NOVOSADSKI KOLPORTER GORAN ŽIVKOVIĆ Ulični prodavac novina, i mnogo više od toga PO OVOME JE JEDINSTVEN U SRBIJI
Prema definiciji, kolporter je ulični prodavac sitnica, naročito novina i knjiga.
Ipak, postoji i druga definicija, koja daje dublje značenje ovoj profesiji i ljudima koji se njome bave – raznosač glasova. Ovo zanimanje je dolaskom digitalnih tehnologija počelo da gubi svoj doprinos, sve manje ljudi čita knjige i novine u štampanom izdanju, ali ipak i danas postoje kolporteri koji žive od ove delatnosti.
Jedan od njih je i Goran Živković, čiji se štand nalazi prekoputa Tanurdžićeve palate u centru našeg grada. Goran nije jedini kolporter u Novom Sadu, ima ih i kod Futoške pijace, ali je svakako najpopularniji i njegova priča počinje početkom 90-ih, jer je nakon služenja vojnog roka imao problem da nađe stalno zaposlenje.
Ono što me raduje jeste da mnoštvo roditelja kupuje svojoj deci časopise,
stripove, magazine i slično. Mislim da je to jedna lepa,
ali i veoma važna roditeljska praksa
(Goran Živković)
– Jednom prilikom sam sreo drugara koji je radio za jednu malu firmu, prodavao je novine bukvalno sa parčeta kartona – započeo je Živković. – On mi je objasnio uslove i kako to sve funkcioniše, odlučio sam da odem do te firme i pitam za posao. Kada sam prvi put otišao nisu me prihvatili, šta više, morao sam da se vraćam nekoliko puta da bih napokon dobio svoje mesto ispred glavnog ulaza na Štrandu.
Goran je rekao da je i on, kao i njegov prijatelj, počeo da prodaje sa kartona, što se baš i nije svidelo njegovom ocu. Tvrdi da se još uvek seća svoje prve mušterije koja je kupila „Svet” za dinar i po, i kako je pogrešno vratio kusur napravivši manjak prilikom svoje prve prodaje. Od ovog posla Goran živi već više od 30 godina, a osim novca on mu je doneo i nešto mnogo vrednije.
– U nekom trenutku sam se prebacio da prodajem ispred Srpskog narodnog pozorišta Tamo sam upoznao moju ženu Radmilu, koja je radila u prodavnici prekoputa, imamo i sina Luku – rekao je Živković. - Zaista je zanimljiv posao, svaki dan je drugačiji, upoznao sam puno naših ljudi, ali i stranaca i turista.
Naš sagovornik je objasnio da se uvek trudi da ostavi što bolji utisak kod stranaca i turista koji mu se obrate za savet, jer smatra da tako utiče da im Novi Sad i Novosađani ostanu u lepom sećanju.
– Digitalizacija je svakako udaljila mlade od štampanih izdanja, ali ja i dalje imam redovne mušterije – kazao je Goran. – Ono što me raduje jeste da mnoštvo roditelja kupuje svojoj deci časopise, stripove, magazine i slično. Mislim da je to jedna lepa, ali i veoma važna roditeljska praksa.
Ima čak i novine iz inostranstva
Na Goranovom štandu mogu se, pored domaćih, kupiti i strane dnevne novine iz Mađarske, Nemačke i ostalih zemalja, s tim da strana izdanja kasne jedan dan.
– Najbolje se prodaju domaće dnevne novine, ja prodajem svu domaću štampu koja izlazi i mislim da sam po tome jedinstven u Srbiji – pohvalio se Živković. – Velika potražnja je i za ženskim časopisima, na primer, od kad je izašlo ono izdanje o Lepoj Breni, „Vogue” se rasproda čim stigne. Imam na mađarskom preko 200 različitih izdanja i zaista mislim da kod mene svako može da pronađe nešto za sebe.
Osim velikom ponudom, Goran Živković svoje mušterije privlači i neiscrpnom pozitivnom energijom, koja svakodnevno popravlja raspoloženje mnogima. Mimo prodaje štampe, kod Gorana se uvek može čuti i neka zanimljiva anegdota ili informacija, pa je on tako zaista raznosač glasova.
Tekst i foto: B. Guran