Награда за најлепшу карловачку башту у рукама породице Гајић

Главни „кривци” за врт који је оцењивачку комисију тог удружења оставио без даха су брачни пар Радмила и Мирослав Гајић, којима свесрдну помоћ у њеном одржавању, након што су је осмислили тако да буде прави празник за очи и душу, пружају синови Бојан и Дејан.

– Башту карактерише стилска уједначеност, пажљиво одабран биљни материјал, одлично уклопљен ентеријер куће и баште, по чему се види да чланови те породице у правом смислу те речи и живе у кући и башти – каже председница оцењивачке комисије инжењер хортикултуре Јасна Атанацковић, која је јуче обишла пријављене. – Посебно је интересантно како су власници старе комшијске зидове оденули у ново рухо уз помоћ pyracanthее – украсног жбуна и бршљана, који су при том вешто однеговани и одржавани. Где год се погледа, све је доведено до савршенства. Томе ваља додати и водоскок, у чијем језерцету је обитавалиште риба.

Друго место у наградној акцији освојила је башта Невенке Ковачевић у Улици Вука Karayića 20, за чији изглед је најзаслужнији њен син Драган. Сведена, без много детаља, то је башта која може да се похвали једним од најлепших погледа на Сремске Карловце, и то је оно што јој даје јединственост и очаравајући шмек. Тај заносни поглед привилегија је Ковачевића од 1978, када су се ту настанили, али неретко „залута” у Вука Karayića 20 и покоји пар младенаца да би свој најсрећнији дан у животу овековечио управно на том месту.

Рајски кутак на Бељешеву

Кућа Босе Кадић и Жарка Милинковића у Бељешеву 19, на Стражилову, право је откровење за оцењивачку комисију Друштва за неговање традиција и развој Сремских Карловаца. Том пару награда одлази у руке за лепо уређену кућу за одмор. За две године од када су је купили, то двоје људи претворило ју је у кућицу из бајке. Разнолико сезонско цвеће, трајнице, покоји примерак зимзелених врста, мали виноград, пчелињак, воћњак и органска башта красе парцелу на којој се од лепоте дише пуним плућима.

Боса Кадић је у једној од prеthodnih акција била добитница награде за лепо уређену јавну површину испред зграде у којој станује на Дудари. Своју креативност и оригиналност, коју, иначе, преноси и на сликарско платно, показала је и овде. Истиче да је љубав према цвећу наследила од баке и да је, дошавши с обронака Папука у Карловце, трагала за крајоликом сличним њеном завичају и да га је нашла на Бељешеву. Ту је и исказала љубав према цвећу.

Башта Ирине Чукомине и њеног супруга Игора Гришина, који живе у Улици Ивана Мажуранића 2, освојила је треће место. Реч је о кутку који су то двоје људи заједничким снагама и идејама стварали од тренутка када су купили у тој улици кућу и почели ту да стварају свој дом. У башту, као што је случај и с кућом, уградили су мноштво успомена из Русије, одакле су дошли у Карловце, али и предмета које су затекли. Задржали су симбол Карловаца – чокот винове лозе, а унели и доста нових. Постарали су се, осмишљавајући свој животни простор, да одмарају очи на огромном стаблу платана у порти Доње цркве, за који признају да је био основни разлог што су купили баш ту кућу.

Специјално признање, по оцени комисије, одлази у руке домару у Карловачкој гимназији Николи Пралици за одржавање предњег дворишта најстарије српске гимназије, али и за оплемењен његов животно-пословни простор. Будући да, радећи посао домара, са супругом Сањом станује у сутерену школе, њих двоје су цвећем окитили и део стражњег дворишта испред својих улазних врата.