НА ДАНАШЊИ ДАН РОЂЕН ЈЕ ВЕЛИКИ ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ

По занимању је био лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа.Најзначајније Змајеве збирке песама су „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“, прва о срећном породичном животу, а друга о болу за најмилијима. Поред лирских песама, писао је сатиричне и политичке песме, а први је писац у српској књижевности који је писао поезију за децу.

Змај је изабран за првог потпредседника Српске књижевне задруге и израдио је њен амблем. Пре него се потпуно посветио књижевном раду покренуо је књижевни часопис Змај, а касније часописе Јавор, Жижа, Стармали, сатирични лист Комарац… Од 1880. па идућих готово чеврт века издавао је дечији лист Невен, по многима најбољи српски дечији лист не само тог доба.

Сјајан лиричар, према оцени књижевне критике ,,песнички израз духовног и душевног живота српског народа“ у другој половини 19. века. Као песник развијао се под утицајем српске народне поезије и лирике Бранка Радичевића. Упамћен је по дечјој поезији, као ненадмашни српски дечији песник – Чика Јова, а међу његова највећа песничка остварења убрајају се и песничке збирке Ђулићи и Ђулици увеоци.

Преводио је са више језика, између осталог и мађарског песника Шандора Петефија – рођеног као Александар Петровић, руског Михаила Љермонтова и енглеског песника Алфреда Тенисона. Штампао је и две књиге источњачких стихова. Био је књижевник који је дубоко ушао у народ, стекавши ретку општу популарност, широко читан и вољен.

Сремска Каменица, у којој је умро јуна 1904. и где је и сахрањен, називана је својевремено Змајева Каменица. Од 1958. године се почетком јуна у Каменици и Новом Саду одржава смотра дечјег културног стваралаштва, која је крајем шездесетих добила име Змајеве ђечије игре.

Тај фестивал окупља писце, илустраторе, издаваче дечје литературе, поштоваоце уопште. Године 1975. установљена је Повеља Змајевих дечијих игара.