Музеј пчеларства установио награду за истраживачко новинарство

професора српског језика, Музеј пчеларства и Винска кућа „Живановић” установили су награду „Професор Јован Живановић“ за истраживачко новинарство у области представљања традиције пчеларства и виноградарства. Иза свега стоји јасна намера власника тог, по много чему јединственог музеја и винске куће, и потомака чувеног професора Живановића, да подрже медијску афирмацију тема из живота села, а посебно поменутих двеју. Први добитник биће новинар, писац и сликар Богдан Ибрајтер Тане. Признање, рад сликара и графичара Слободана Кузманова Кузе, Ибрајтеру ће бити уручено уз уметнички програм, разговор, дружење и дегустацију меда и вина породице Живановић данас у 17 часова у Музеју пчеларства у Сремским Карловцима.

Нимало случајно, свечано уручење награде приређује се данас, на празник Светог апостола и јеванђелиста Матеја. Свети апостол и јеванђелиста Матеј је слава Музеја, а то јеванђеоско име носи и потес у сремскокарловачком атару у којем је професор Јован Живановић формирао свој пчелињак, што је означило почетак саге о рационалном пчеларству код нас, које је он зачео, прекинувши дотадашњу традицију гушења пчела ради вађења меда, што је све касније условило и настанак садашњег породичног музеја.   – Матеј је дар божији, никакво чудо што је тамо Јован Живановић  пронашао пчелу и себе – каже његов праунук Жарко Живановић. – Ми смо сви сентиментални када је Матеј у питању. У Великом Матеју, за који се каже да придев „велики” који стоји уз њега не описује његову површину, него указује на потенцијале које поседује, Јован Живановић је подигао најпре воћњак у који је унео и првих осам кошница-плетара. Учинио је то на наговор Ђорђа Натошевића, а пчеле су му вратиле снагу и здравље, што он помиње и у својој „Оди пчели“.

Та „Ода пчели”, као и велики део заоставштине професора Живановића, коју чине лични и предмети које је користио приликом пчеларења, попут истресаљке из 1876. године, парног топионика за мед из 1881, кошнице-црквице из 1880, кошнице плетаре, али и књиге, часописи које је као филолог и пчелар написао, чувају се у Музеју од 1968. године, када је настао. А настао је трудом и залагањем професоровог унука Боривоја Живановића не би ли сачувао од осипања оно што је иза тог врсног филолога и родоначелника рационалног пчеларења остало.

Професор Јован Живановић је основну школу и гимназију завршио у Сремским Карловцима. Као јединац, по жељи мајке, требало је да остане на породичним пословима, али је он то одлучно одбио и после гимназије одлази у Беч, на универзитетске студије филологије. Дипломирао је 1862. године код професора Франа Миклошича. Понуђена му је катедра у Бечу, али се он враћа у своје Карловце 1865. године, где га Високи патронат Гимназије поставља за професора српског језика с обавезом да не уводи новотарије Вука и Даничића. Упоредо с радом у Гимназији, Јован Живановић предаје и у Богословији, у почетку само црквенословенски језик, а од 1875. године и пчеларство. Тамо је, захваљујући њему, заживела катедра за пчеларство, друга у Европи.

Оженио се Јеленом Буковалас из тадашњег Бечкерека, с којом је изродио петнаесторо деце. Из здравствених разлога, а настављајући уједно традицију Карловаца и своје породице, бавио се и виноградарством и производњом вина. 

Професор Јован Живановић је, како каже његов праунук, био један од оснивача Српског ученог друштва, које је прерасло у Српску краљевску академију, где је био дописни члан. Године 1904. Живановић је оснивач и први председник Друштва српских књижевника, новинара и уметника, са седиштем у Сремским Карловцима, које је претеча данашњег Друштва новинара Војводине, што је само разлог више за установљење новинарске награде која носи његово име. Био је члан више угледних установа и друштава, међу којима и Матице српске, почасни и редовни члан Српског пољопривредног друштва, почасни члан Чешког земаљског централног пчеларског друштва.

Дело Јована Живановића у области пчеларства и виноградарства најпре наставља његов син Жарко Ј. Живановић, који држи наставу практичног пчеларства у пчелињаку у Матеју, једном од најлепших у Европи, а када то временски услови нису дозвољавали, у данашњој карловачкој улици Јована Живановића, у пчелињаку „Жарковац“. Успео је да сачува већину очевих дела, књиге, часописе и предмете који су данас експонати у Музеју пчеларства. Библиотека професора Живановића се данас налази у  Карловачкој гимназији, као збирка с највећим бројем наслова.

Музеј пчеларства с вредним благом која се чува у њему, а које на особит начин посетиоцима презентује Жарко Живановић, најпосећенија је туристичка дестинација у Сремским Карловцима. Обишли су је посетиоци с четири континента, од високих државних званичника и дипломата до предшколаца, и што је најзанимљивије, за постизање тако високог рејтинга међу туристима није јој била потребна посебна маркетиншка кампања. Снагом речи њеног промотера, и онога што представља у националној и историји Карловаца, прокрчила је пут до срца посетилаца.

Од пре десетак година стару зграду Музеја заменила је нова, која је реплика здања које је подигао професор Јован Живановић у Матеју. Најновија генерација породице вратила је углед чувених Живановићевих вина, а то настоји да уради и с пчелињаком у Матеју, дајући пример како се поступа с породичном традицијом и одржава континуитет.

З. Милосављевић