Младост на Новосадском полумаратону
НОВИ САД: Више од хиљаду тркача и љубитеља истинских спортских вредности учествовало је на 24. Новосадском полумаратону и тиме су Нови Сад начинили и престоницом спорта.
Трчали су сви, од најмлађих “пузећих такмичара”, преко оних који су истрчали најдужу стазу, до најстаријег суграђанина који је доказао да године нису препрека за овакву активност, попут Силвестера Ковача који је рођен 1928. године.
“Моја порука је да свакодневно систематски и плански радите на свом усавршавању, физичкој кондицији и психичким припремама”, поручио је деда Силвестер који је јуче истрчао пет километара.
Како су сви, без обзира на освојене пехаре и медаље, победници одржаног полумаратона, присутне је инспирисао и средњошколац Вељко Суџуковић, дечак са инвалидитетом, али који, како је доказао, никад не одустаје. Он је добио медаљу за спортски дух и постигнут успех, а кошаркаш Никола Калинић му је поклонио дрес са посветом.
“Припремао сам се два-три месеца”, каже Вељко, који тренира три пута недељно и на тренингу може да истрчи и до два километра.
У каравану младости различитих боја а јединственог циља, како је такмичаре описао новинар Радио-телевизије Војводине Лазо Бакмаз, уједно и један од водитеља програма јучерашње манифестације, сви су победили најпре себе и своје могућности. Најбржа жена полумаратона била је Наташа Ћулафић, док је победник био триатлонац Огњен Стојановић који је понео исту титулу и prеthodnе године, с тим што ове године није трчао за време већ за пласман, па је тако први прошао кроз циљ након једног сата и 15 минута, што је за свега неколико минута слабији резултат у односу на лани.
“Разлог због којег нисам гледао време, већ само пласман, јесте лошији тренинг у prеthodnom периоду, те сам у слабијој форми због здравствених проблема“, каже Новосађанин Огњен Стојановић.
Л. Радловачки
Фото: Ф. Бакић
Бебе измамиле осмехе
Најмлађи, пузаће корњаче су, свакако, највише мамили осмехе и пажњу.
У рекордном броју пријава, у „трци” на четири метра, учествовало је 40 беба, док су се родитељи довијали на разне начине како да намаме своје малишане да испузе своју прву трку. Осим плишаних играчака, хране и бунтова кључева, даљински управљачи су и те како били мамци за најмлађе тркаче.