Млади тамбураши очарали Новосађане

Међутим, протеклих година, за многе најлепши звук све ређе се чује. Суграђани који су се овог лета шетали центром града могли су видети и чути петорицу момака, обучених у свечане кошуље, како у Дунавској улици свирају староградске песме. Александар Крстић и Лука Поланец на приму, Никола Шумаруна на бас-приму, Страхиња Благојевић контри и Саша Квајић на басу, викендима, у вечерњим часовима, приређују праве мале концерте пролазницима.

Према мишљењу члана тамбурашког састава Николе Шумаруне, музика се воли одмалена и с временом љубав према њој јача. Иако похађају различите школе, од основне до Факултета тахничких наука, и имају различита интересовања, музика и звуци равнице су их спојили.

– Сви смо у једном тренутку ишли у Основну музичку школу „Јосип Славенски“. Александар, Саша и ја и даље је похађамо, у жељи да се професионално бавимо музиком – испричао је Никола. – Имали смо прилику да се дружимо и у Културно-уметичком друштву „Вила“, а зближили смо се током путовања и наступа.

Како каже Никола, из тог дружења се родила идеја да оформе тамбурашку банду.

– Свој тамбурашки састав назвали смо „Опус„, а настао је спонтано – казао је наш саговорник. – Израз је познат у музици и означава музичко дело обележено бројем, који показује временски редослед по коме је оно настало или целокупно дело свараоца. Почели смо са пробама, вредно радили и припремили се за изазове, што је уродило плодом, па већ две године наступамо и вежбамо заједно.

Никола нам је открио да је тамбуру изабрао јер је за њега то посебна врста инструмената.

– Мало људи зна да тамбура није само Е-прим или како је већина познаје под именом тамбурица – појаснио је Никола. – Тамбурашки инструменти сачињавају читав један оркестар. Ту су прим, бас-прим, чело, контра и бегеш. Све су то тамбуре које чине једну целину.

Када су одлучили да свирају за суграђане, нису дуго већали које место је најпригодније. – Одлучили смо се за Дунавску улицу јер њом пролази много људи који могу да чују нашу музику и да нас упознају – рекао је Никола. – Приметили смо да Новосађани знају тамбурашке песме и негују културу војвођанске музике.

Како каже овај млади музичар, није тешко бити улични свирач јер је музицирање на улици уживање, а пролазници од њих могу да чују сваку врсту музике.

– Примарна је војвођанска тамбурашка музика, али поред тога свирамо и класичну, yеz, филмску музику, евергрин, а од извођача композиције Магнифика, неизоставног Звонка Богана, Реја Чарлса, Скота Yoplina – рекао је Никола и додао да их професори, родитељи и пријатељи подржавају, као и пролазници, од којих су добијали новац, сладолед и бомбоне. – Прошло је доста професора уз осмех поред нас док смо свирали. То нам значи много, и улива сигурност, јер знамо да радимо праву ствар. Чак и цвет поклонила од једне девојке, док други стану поред нас и певају омиљену песму из свег гласа.

Млади тамбураши до сада су имали неколико понуда да свирају у  угоститељским објектима. Како кажу ови талентовани музичари, за сада не сањају велике снове, већ им је жеља да популаризују староградске песме и приближе звук равнице свима.

Текст и фото: С. Ковач