Mladi tamburaši očarali Novosađane

Međutim, proteklih godina, za mnoge najlepši zvuk sve ređe se čuje. Sugrađani koji su se ovog leta šetali centrom grada mogli su videti i čuti petoricu momaka, obučenih u svečane košulje, kako u Dunavskoj ulici sviraju starogradske pesme. Aleksandar Krstić i Luka Polanec na primu, Nikola Šumaruna na bas-primu, Strahinja Blagojević kontri i Saša Kvajić na basu, vikendima, u večernjim časovima, priređuju prave male koncerte prolaznicima.

Prema mišljenju člana tamburaškog sastava Nikole Šumarune, muzika se voli odmalena i s vremenom ljubav prema njoj jača. Iako pohađaju različite škole, od osnovne do Fakulteta tahničkih nauka, i imaju različita interesovanja, muzika i zvuci ravnice su ih spojili.

– Svi smo u jednom trenutku išli u Osnovnu muzičku školu „Josip Slavenski“. Aleksandar, Saša i ja i dalje je pohađamo, u želji da se profesionalno bavimo muzikom – ispričao je Nikola. – Imali smo priliku da se družimo i u Kulturno-umetičkom društvu „Vila“, a zbližili smo se tokom putovanja i nastupa.

Kako kaže Nikola, iz tog druženja se rodila ideja da oforme tamburašku bandu.

– Svoj tamburaški sastav nazvali smo „Opus„, a nastao je spontano – kazao je naš sagovornik. – Izraz je poznat u muzici i označava muzičko delo obeleženo brojem, koji pokazuje vremenski redosled po kome je ono nastalo ili celokupno delo svaraoca. Počeli smo sa probama, vredno radili i pripremili se za izazove, što je urodilo plodom, pa već dve godine nastupamo i vežbamo zajedno.

Nikola nam je otkrio da je tamburu izabrao jer je za njega to posebna vrsta instrumenata.

– Malo ljudi zna da tambura nije samo E-prim ili kako je većina poznaje pod imenom tamburica – pojasnio je Nikola. – Tamburaški instrumenti sačinjavaju čitav jedan orkestar. Tu su prim, bas-prim, čelo, kontra i begeš. Sve su to tambure koje čine jednu celinu.

Kada su odlučili da sviraju za sugrađane, nisu dugo većali koje mesto je najprigodnije. – Odlučili smo se za Dunavsku ulicu jer njom prolazi mnogo ljudi koji mogu da čuju našu muziku i da nas upoznaju – rekao je Nikola. – Primetili smo da Novosađani znaju tamburaške pesme i neguju kulturu vojvođanske muzike.

Kako kaže ovaj mladi muzičar, nije teško biti ulični svirač jer je muziciranje na ulici uživanje, a prolaznici od njih mogu da čuju svaku vrstu muzike.

– Primarna je vojvođanska tamburaška muzika, ali pored toga sviramo i klasičnu, yez, filmsku muziku, evergrin, a od izvođača kompozicije Magnifika, neizostavnog Zvonka Bogana, Reja Čarlsa, Skota Yoplina – rekao je Nikola i dodao da ih profesori, roditelji i prijatelji podržavaju, kao i prolaznici, od kojih su dobijali novac, sladoled i bombone. – Prošlo je dosta profesora uz osmeh pored nas dok smo svirali. To nam znači mnogo, i uliva sigurnost, jer znamo da radimo pravu stvar. Čak i cvet poklonila od jedne devojke, dok drugi stanu pored nas i pevaju omiljenu pesmu iz sveg glasa.

Mladi tamburaši do sada su imali nekoliko ponuda da sviraju u  ugostiteljskim objektima. Kako kažu ovi talentovani muzičari, za sada ne sanjaju velike snove, već im je želja da popularizuju starogradske pesme i približe zvuk ravnice svima.

Tekst i foto: S. Kovač