Млади пчелар од хобија направио посао

Иако сада на пашњацима широм Војводине има око 120 кошница, он и даље ради и на додатном послу док не достигне, како каже, „професионални ниво”. До тада, помажу му вереница, породица и пријатељи, а бројни су разлози зашто је изабрао баш ту делатност.

– Пчеларство ме је привукло зато што може да се ради, да се борави у природи, а најбоље од свега – може да се одмори глава – казао је Лачок. – Та делатност ме је заинтересовала зато што сам хтео да покренем неки свој посао, а нисам знао шта ћу нити како ћу. Распитивао сам се о свачему, а ово ми се највише допало.

Ондреј се први у породици почео бавити пчеларством, док је његов деда имао неколико кошница на салашу. На тај потез одлучио се с 28 година, а породица га је подржала у тој одлуци. Лаганим корацима, трудом и радом, годинама касније, хоби је претворио у посао.

– Више није у питању хоби, зато што има много посла, али јесте почело као хоби и додатна делатност – рекао је наш саговорник. – Плате су такве какве су, млади беже напоље, а ја сам одлучио да пробам да се бавим пчеларством. Осим тога, и даље радим и у својој струци док не добијем сигурност у овој делатности. Трудим се да све око пчеларства обавим након посла, а викендом сам на пчелињаку нон-стоп. Кад је сезона – посла има и преко недеље. Један дан кашњења на паши може бити скуп.

После осам година бављења пчеларством, Ондреј Лачок је стекао неколико муштерија, што је, како каже, поприлично тешко јер се круг муштерија стиче годинама. Он наводи да ова година није добра за пчеларе, и да се пчеларство у последње време исплати само „на точковима”.

– Мора се стално ићи од паше до паше, а проблеми су бројни – закључио је Лачок. – Кад је цветао багрем, била је зима у мају, а приноси су били лоши. Највећи проблем су природа и климатски услови, јер се никад не зна каква ће година бити. Вароја је сада такође велики проблем, а ове године се, нажалост, и шећер мора давати. Проблем стварају и неоникотиноиди, који утичу на пчеле и њихову оријентацију те је сада заиста тешко заштитити пчеле.

Упркос тешким овогодишњим условима, Ондреј Лачок наставља своју замисао и производи мед од уљане репице, липов, багремов, шумски, као и ливадски. За наш лист истиче значај тог пчелињег производа који би, како каже, требало да се користи највише као превентива.

– Мед треба да се употребљава током целе године јер кад се већ разболи, касно је и за лекове – казао је Лачок. – Тренутно се највише продаје ливадски, који је мешавина цвећа с ливаде и сунцокрета. Можда и због економских разлога јер је он углавном најјефтинији. О меду од уљане репице људи још нису довољно информисани, иако се често спомиње да је добра за простату. Јавност још није упућена онолико колико је потребно, а нажалост, код нас се ни мед још не користи у довољној мери као у свету.

К. Ивковић Ивандекић

Фото: Ф. Бакић