Mladi pčelar od hobija napravio posao

Iako sada na pašnjacima širom Vojvodine ima oko 120 košnica, on i dalje radi i na dodatnom poslu dok ne dostigne, kako kaže, „profesionalni nivo”. Do tada, pomažu mu verenica, porodica i prijatelji, a brojni su razlozi zašto je izabrao baš tu delatnost.

– Pčelarstvo me je privuklo zato što može da se radi, da se boravi u prirodi, a najbolje od svega – može da se odmori glava – kazao je Lačok. – Ta delatnost me je zainteresovala zato što sam hteo da pokrenem neki svoj posao, a nisam znao šta ću niti kako ću. Raspitivao sam se o svačemu, a ovo mi se najviše dopalo.

Ondrej se prvi u porodici počeo baviti pčelarstvom, dok je njegov deda imao nekoliko košnica na salašu. Na taj potez odlučio se s 28 godina, a porodica ga je podržala u toj odluci. Laganim koracima, trudom i radom, godinama kasnije, hobi je pretvorio u posao.

– Više nije u pitanju hobi, zato što ima mnogo posla, ali jeste počelo kao hobi i dodatna delatnost – rekao je naš sagovornik. – Plate su takve kakve su, mladi beže napolje, a ja sam odlučio da probam da se bavim pčelarstvom. Osim toga, i dalje radim i u svojoj struci dok ne dobijem sigurnost u ovoj delatnosti. Trudim se da sve oko pčelarstva obavim nakon posla, a vikendom sam na pčelinjaku non-stop. Kad je sezona – posla ima i preko nedelje. Jedan dan kašnjenja na paši može biti skup.

Posle osam godina bavljenja pčelarstvom, Ondrej Lačok je stekao nekoliko mušterija, što je, kako kaže, poprilično teško jer se krug mušterija stiče godinama. On navodi da ova godina nije dobra za pčelare, i da se pčelarstvo u poslednje vreme isplati samo „na točkovima”.

– Mora se stalno ići od paše do paše, a problemi su brojni – zaključio je Lačok. – Kad je cvetao bagrem, bila je zima u maju, a prinosi su bili loši. Najveći problem su priroda i klimatski uslovi, jer se nikad ne zna kakva će godina biti. Varoja je sada takođe veliki problem, a ove godine se, nažalost, i šećer mora davati. Problem stvaraju i neonikotinoidi, koji utiču na pčele i njihovu orijentaciju te je sada zaista teško zaštititi pčele.

Uprkos teškim ovogodišnjim uslovima, Ondrej Lačok nastavlja svoju zamisao i proizvodi med od uljane repice, lipov, bagremov, šumski, kao i livadski. Za naš list ističe značaj tog pčelinjeg proizvoda koji bi, kako kaže, trebalo da se koristi najviše kao preventiva.

– Med treba da se upotrebljava tokom cele godine jer kad se već razboli, kasno je i za lekove – kazao je Lačok. – Trenutno se najviše prodaje livadski, koji je mešavina cveća s livade i suncokreta. Možda i zbog ekonomskih razloga jer je on uglavnom najjeftiniji. O medu od uljane repice ljudi još nisu dovoljno informisani, iako se često spominje da je dobra za prostatu. Javnost još nije upućena onoliko koliko je potrebno, a nažalost, kod nas se ni med još ne koristi u dovoljnoj meri kao u svetu.

K. Ivković Ivandekić

Foto: F. Bakić