Милетић поново блиста у пуном сјају
Милетић, како га већина суграђана назива, већ деценијама је место сусрета свих генерација. „Видимо се код Милетића” позната је одредница, не само Новосађанима већ и онима који у наш град долазе, без обзира да ли је реч о рандевуу, бежању са часова, одласку у биоскоп, митингу, протестној или пак обичној шетњи.
Доживео је и видео много тога, пред његовим очима рађале су се и завршавале многе љубави, али је очишћен и сређен Милетић стајао на киши сам. Да ли због падавина или пак епидемиолошке ситуације, јуче није било сусрета и већих дружења.
Поглед на омиљено место за састанке – Милетићев споменик, донедавно су заклањале грађевинске скеле и ограда, али су оне ових дана уклоњене. За рестаурацију и конзервацију једног од најпознатијих симбола града издвојено је 4,5 милона динара, а надлежни у Заводу за заштиту споменика културе тај посао поверили су фирми „Гранит–Лијешће” из Сремске Митровице, која монументално Мештровићево дело сређује по нацртима пројектантског бироа „СМ”. Конзерваторским пројектом предвиђено је уклањање свих наслага с бронзане скулптуре висине пет метара, те рестаурација механичких оштећења и попуњавање спојница на постаменту, као и заштита обновљеног споменика силиконским премазом.
Подсећања ради, монументално Мештровићево дело посвећено Светозару Милетићу (1826–1901), једном од најзначајнихи Срба у Хазбуршкој монархији у 19. веку, адвокату, посланику, градоначелнику Новог Сада, вођи српског народа, проглашен је за споменик културе 1948. године, а деведесетих година прошлог века и за споменик од великог значаја. Иначе, бронзана скулптура је на Трг слободе постављена 1939. године, а с тог места је за време Другог светског рата уклоњена, али је већ 1944. ту враћена. На нови постамент од сивог мермера вајар Павле Радовановић уклесао је, 1951. године, текст: „Светозар Милетић 1826–1901. рад Ивана Мештровића 1939”.
Ј. Вукашиновић