Мештани Алибеговца и Карагаче указали на лош пут, расвету, буку...
Више од 90 мештана Алибеговца и Карагаче одржало је јуче састанак с председником Савета месне заједнице Петроварадин Драженом Малобабићем и одборником у Скупштини Града Слободаном Кокановићем, иначе житељем тог насеља, како би указало на изазове са којима се свакодневно сусрећу.
Састанак је протекао у доброј атмосфери и вођени су конструктивни разговори. Као главне невоље окупљени су навели изузетно лош пут до Алибеговца, недостатак јавне расвете, небезбедан саобраћај, потребу за легализацијом водоводне мреже, али су се пожелили и на буку коју, у касне ноћне сате, праве љубитељи мотора и аутомобила на Мишелуку у близини Ковид болнице.
Алибеговац и Карагача налазе се на неколико километара од Новог Сада, оба насеља се шире великом брзом, те према грубим проценама већ имају по неколико хиљада становника, али, како су истакли житељи, годинама није било значајнијих улагања. Посебан акценат ставили су на (не)безбедност у саобраћају. Како су објаснили, постало је право умеће укључити се у саобраћај из Алибеговца на главни пут за Руму, а поготово је опасно за пешаке, међу којима има пуно основаца, јер нема тротоара. Осим тога, како би стигли на аутобус на линији 19, који саобраћа од Железничке станице до Ковид болнице на Мишелуку, грађани морају да претрчавају магистралу, ризикујући живот, и да иду уз пут. Због тога су предложили да се исцрта пешачки прелаз или постави семафор или да се, пак, изнађе неко друго решење.
Када је реч о водоводној и канализационој мрежи, она уопште није решена, а притисак воде је често слаб због преоптерећења система. Водоводна мрежа је пре више година, илегално саграђена, али сада када Алибеговац и Крагача добијају обрисе урбаних делова града, са луксузним кућама и викендицама, мештани желе да учествују у решавању тог проблема заједно с надлежнима и спремни су и финансијски да учествују како би се обезбедили легални прикључци. Нагласили су и да су Карагача и Алибеговац у мраку, појаснивши да нема уличне расвете, али да за решење нису потребна велика улагања. Наиме, постоје бандере на улицама и неопходно је само да се монтирају сијалице и евентуално развуку каблови.
За представнике Града приоритет је поправка и асфалитирање пута до Алибеговца, те су обећали да ће се додатно ангажовати како би Алибеговчани имали добру путну инфраструктуру, без ударних рупа. Када је реч о осталим темама, неопходно је имати стрпљења и сачекати да пројекти прођу скупштинску процедуру, а појаснили су и да је у плану посебан излаз на главни пут, као и кружни ток, али тек када се заврши градња Фрушкогорског коридора.
Иначе Алибеговац и Карагача смештени су са сремске стране града и некада су их прекривали виногради и воћњаци. Међутим, близина Фрушке горе и Новог Сада допринели су да поседњих година буду интересантни не само за викенд, већ и за породично становање. Осим тога, занимљиво је да пола насеља Алибеговац припада Петроварадину, а друга половина Сремској Каменици.
С. Ковач