МЕЂУНАРОДНА НЕДЕЉА ГЛУВИХ И НАГЛУВИХ ОБЕЛЕЖЕНА У ГРАДСКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ Проблем доступности здравствених услуга и полиције за особе оштећеног слуха
Међународна недеља глувих и наглувих и Међународни дан знаковног језика обележени су у просторијама Организације глувих и наглувих „Нови Сад”. Програм обележавања уједно је обухватио и 78 година постојања те организације.
– Град пружа огромну финансијску и сваку другу врсту подршке свим удружењима и организацијама да би побољшао услове живота мање видљивих група – поручила је чланица Градског већа за социјалну заштиту и бригу о породици и деци Соња Радаковић. – Непрестано се трудимо да их што више уводимо у редовне токове друштвеног живота. Напоменула бих и то да је Град за програмске активности Организације глувих и наглувих „Нови Сад”, преко Градске управе за социјалну и дечју заштиту, током претходне године издвојио 2.700.000 динара. Ми ћемо тежити да им константно помажемо и олакшавамо свакодневицу, а они су ту да нам сугеришу на који начин најбоље можемо да им изађемо у сусрет. Тежимо да обучимо што више људи који могу да комуницирају знаковним језиком, јер то је једини језик који особе оштећеног слуха могу да разумеју. Једина смо локална самоуправа која на градској телевизији, конкретно на Новосадској ТВ, преводи седнице Скупштине Града на знаковни језик. Издвајамо се по много чему кад је реч о услугама социјалне заштите.
Град је за програмске активности Организације глувих и наглувих „Нови Сад”, преко Градске управе за социјалну и дечју заштиту, током претходне године издвојио 2.700.000 динара (Соња Радаковић)
Председник Организације глувих и наглувих „Нови Сад” Владимир Тонтић указао је на изазове са којима се сусрећу особе оштећеног слуха.
– Кад је реч о проблемима, на првом месту је образовање, потом доступност лекара и полиције – истакао је Тонтић, који је захвалио за подршку Граду и Министарству за рад, борачка и социјална питања. – Конкретно, глуве и наглуве особе не могу лако да закажу лекарски преглед, а проблем постоји и код прозивања, особе оштећеног слуха тешко могу да чују да су негде дошле на ред. Осим тога, све је мање преводилаца, јер нису добро плаћени. Такође, школски план и програм нису довољно прилагођени глувим и наглувим особама, па је и образовање тешко, а самим тим и упис на факултете или више школе. Мислим да би у основне школе требало увести факултативно учење знаковног језика од првог до осмог разреда, а и учитељима и наставницима омогућити да га науче.
Б. Павковић