КАЛЕИДОСКОП КУЛТУРЕ Марина Аранитовић: Од великог је значаја неговање изворних облика савремене игре
Марина Аранитовић плеше и истражује покрет више од 20 година, градећи стил, који се може окарактерисати као вишедимензионалан, где је полазна основа „гроунд” (уземљење, центар).
Она тренутно живи у Новом Саду и ради као педагог и кореограф. Оснивач плесног студија „Инспире”, као и оснивач нове савремене плесне групе „Мовемент exchange„, која заједничким радом размењује идеје и заједно ствара и истражује савремене начине кретања, кроз здрав начин тренинга, наглашавајући важност бриге о телу и уму. Њен пројекат један је од одабраних на јавном конкурсу Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе” и биће реализован у оквиру овогодишњег Калеидоскопа културе.
Јачање уметничке сцене кроз допринос видљивости уметника из целе Србије, тема је и главни циљ јавног конкурса за овогодишњи Калеидоскоп културе. Шта је то што је вас привукло да се пријавите на овај конкурс?
- Одлучила сам се за пријаву на конкурс из више разлога, прво због сјајне сарадње са координаторима прошлогодишњег програма, због одличне организације и медијске покривености догађаја, као и због шансе за извођењем пред огромном публиком која редовно прати програм Калеидоскопа културе, а која је све више заинтересована за савремену игру.
Ово је други по реду конкурс Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе” који је био отворен за уметничку сцену из целе Србије. Колико је за уметнике и уметничку сцену битна пракса јавних конкурса и који је њихов значај?
- Јако је важно, поготово за младе и нове уметнике да имају шансу да своје радове, своја дела, прикажу кроз јавни наступ. Конкретно што се саме савремене игре тиче, свака сцена обликује плесача као уметника и продубљује његов карактер, стил и покрет.
Шта, по вашем мишљењу, овај конкурс доноси младима и да ли је ово прилика да се неафирмисани уметници истакну?
- Конкурс је одлична прилика за младе и неафирмисане уметнике да своје стваралаштво поделе са широм публиком, поготово због велике популарности самог догађаја. Овакви догађаји пружају наду будућим генерацијама новосадске уметничке сцене за шансу за учешће на другим, често интернационалним пројектима, резиденцијама и другим видовима сарадње.
Колико је захтевно било испунити критеријуме пријаве које јавни конкурс прописује?
- Критеријуми пријаве нису били захтевни, конкурс је био јасно образложен и координатори програма су увек спремни да дају више информација и јасне одговоре на питања о самом начину пријаве.
Како бисте описали ваш пројекат који је овом приликом одабран на јавном конкурсу? Због чега је он значајан и који су крајњи циљеви вашег пројекта?
- Не желим превише да откривам, рећи ћу само да је у питању савремени плесни перформанс са освртом на утицај историјских догађаја на стваралаштво. Биће то један интересантан наступ, где ће публика имати прилику да кроз очи данашњице доживи покрет емоција и разума, путујући кроз време. Из перспективе особе која се бави покретом, од великог је значаја неговање изворних облика савремене игре, који су обликовали и створили данашњу савремену игру, која сваким даном еволуира. Доживљај вредности огромног наслеђа плесних стилова и саме историје савремене игре, чији делић ћете моћи да видите у овом перформансу, је уједно и крајњи циљ овог пројекта.
Одабрани пројекти биће реализовани у оквиру шестог Калеидоскопа културе. Како ви видите концепт Калеидоскопа културе и колико је за вас значајно да учествујете у пројекту који је препознат и на европском нивоу?
- Сам концепт је јако забавно осмишљен, највише ми се свиђа идеја по којој је цела једна недеља посвећена извођачкој уметности. Тада можемо уживати у фантастичним, новим перформансима наших извођача. Прилика за учешће на оваквом пројекту је од великог значаја, поготово зато што не постоји много оваквих прилика за уметнике из Србије. Нови Сад као Европска престоница културе је препознао значај који би један овакав догађај имао за домаће стваралаштво.
С обзиром на то да се као легат пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе” одржава већ шесту годину заредом, какву промену је Калеидоскоп културе донео на уметничкој сцени?
- Калеидоскоп културе је увео значајне промене на уметничкој сцени, пре свега концепт простора Културних станица у којима се углавном програми реализују је сјајан. Станице имају веома велику функционалну могућност и могу да угосте мултимедијалне уметнике и реализују најкомпликованије идеје. Разлика између архитектуре и дизајна самих објеката само доприноси тој реализацији. Још једна јако битна промена је да су догађаји лако доступни свима, да су садржаји намењен и деци и одраслој публици. Вишегодишња реализација Калеидоскопа културе је продубила културу одласка и заинтересованост за овакву врсту догађаја.
Програми у оквиру Калеидоскопа културе реализоваће се у новосадском Дистрикту и у мрежи културних станица. Како ви гледате на ова два просторна легата пројекта Нови Сад – Европска престоница културе?
- Као што сам рекла у prеthodnom одговору, Културне станице дају посебну вредност догађајима и инспиришу уметнике на разне начине. Самим тим што су се очувале старе конструкције објеката, културне станице представљају уточиште идеја, наде и могућности. Дистрикт је увек био омиљено место окупљања новосадских уметника, па је концепт нових простора још више допринео његовој популаризацији.
Ко су по вама узори на локалној али и на националној уметничкој сцени? Чији рад је по вашем мишљењу вредан сваке пажње?
- Што се савремене игре тиче, на локалној сцени бих могла да издвојим рад балета Српског народног позоришта, младе Новосадске секције за игру ЦИД Унесцо, као и феноменална достигнућа савремене плесне групе „Инспире„. Њихово залагање на продубљивању савремених начина кретања на новосадској плесној сцени не сме остати незапажен. На националној сцени бих издвојила нашег међународно признатог кореографа, Милоша Исаиловића, који као револуционар покрета, својим остварењима константно инспирише нове генерације младих српских кореографа.
Колико је важно у данашње време да уметност приближимо обичном човеку и како нам она може помоћи да се изборимо са изазовима са којима се суочавамо у овом модерном добу?
- Када говоримо о приближавању уметности обичном човеку, мислим да је новосадска публика посебно заинтересована за домаће стваралаштво. Нове генерације публике највише привлаче иновације и изненађења, интерактивни садржај и мултимедијална симбиоза. Веома садржајан и лако доступан програм у „опуштенијим” местима културе, новосадским Културним станицама, сваке године доноси свеже идеје, које инспиришу и подстичу нове начине стварања и расуђивања и самим тим укључују и „обичног” човека. Приближавање уметности „обичном” човеку, односно диверсификација и повећање бројности публике, је јако битно због самог економског аспекта, који је најбитинији за очување домаћег стваралаштва. Поред тога, нама као уметницима, је јако важна промена, која се деси у интеракцији чула различитих публика са нашим делом. Спознаја те промене, макар и минималне, обликује ум уметника и утиче на његов будући рад. Повећање заинтересованости домаће публике је веома тежак задатак, са којим се домаћи уметници сусрећу, с обзиром на модерно доба брзих садржаја и лакоће доступности информација.
И. Јапунџа